Španski metar 2012: Sudbine i strasti

Festival počinje u petak 18. maja u 20 sati projekcijom filma „Ne plaši se“ koji je režirao jedan od najboljih španskih reditelja Monćo Armendariz, koji će ove godine i otvoriti festival.

U toku festivala biće prikazano devet filmova, od čega su čak osam premijere, filmski hitovi sa španskog govornog područja iz 2010. godine i 2011. godine i jedan veliki bioskopski hit iz 2004. Festival zatvara film „Agora“, dobitnik brojnih španskih filmskih nagrada Goja.

Filmovi će se prikazivati u dva termina od 19 i 21 sat . Karte po ceni od 200 dinara mogu se kupiti na biletarnici Kulturnog centra Beograda (KCB) ili biletarnici Kulturnog centra Novog Sada. Nakon Beograda, filmovi će biti prikazani i u Novom Sadu. Svi filmovi biće prikazani sa prevodom na srpski jezik.

Ove godine, u susret festivalu, Institut Servantes organizuje u četvrtak u 19 sati druženje sa španskim rediteljem Monćom Armendarizom i Nebojšom Popovićem koji će publici pričati o savremenoj španskoj kinematografiji. Ulaz je slobodan.
 
U toku pet festivalskih dana biće prikazana ostvarenja koja su režirali najpoznatiji reditelji sa španskog govornog područja. Biće prikazani: „Ne plaši se“, „Sedmi dan“, „Blektorn“, „Kinez za poneti“, „Prodaće kišu“, „Amador“, „Crni hleb“, „Život je samo jedan“ i „Agora“. Svi filmovi su premijere izuzev filma „Kinez za poneti“ koji je prikazan sa velikim uspehom na ovogodišnjem Festu.

Sve filmove koji se koji se razlikuju tematski i sadržajno povezuje zajednički moto Sudbine i strasti.
 
U Saurinom filmu „Sedmi dan“ strast je vrsta karaktera, a sudbina je je od Boga nepromenljiva. Trideset godina mržnje i jedna krvava nedelja. To je rezime drame koju je Rej Loriga napisao, a Karlos Saura režirao po istinitom događaju koji se odigrao u Puerto Uraku, izolovanom selu u provinciji, početkom devedesetih godina prošlog veka. Ovaj film je postavljen kao klasična antička tragedija. Od samog početka pratimo hroniku najavljene smrti. Svi akteri znaju da se jednom prolivena krv mora sprati novom krvlju i svi kao hipnotisani idu u susret tom događaju bez želje i moći da se suprotstave sudbini.

„Amador“ je film o bolivijskoj imigrantkinji Marseli koja s mužem živi u siromašnoj četvrti. Od prodaje cveća jedva mogu da prežive. Marsela želi da napusti muža i obezbedi sebe i tek začeto dete. Prilika joj se pruža kada dobija posao da čuva ostarelog Amadora koji je prikovan za krevet i napušten od svih. Amador je na početku neprijatan i zahtevan čovek, ali vremenom odnosi među njima poprimiće obrise istinske ljubavi i poštovanja. No to je samo početak priče koja, kao i život, ima sasvim nepredvidiv tok.

„Život je samo jedan“ jeste debitantski film Huane Masijas i odigrava se u jednom danu u kome ćemo pratiti sudbine tri žene. One se ne poznaju ali ih mnogo toga povezuje. Pre svega nezadovoljstvo životom u kome od partnera ne dobijaju ono što očekuju. Iza njih su godine, a pred njima – ono što same izbore. U trenutku kad prihvate činjenicu da je život samo jedan, pokušavaju da se posvete sebi. To nikada i nigde, pa ni u ovom filmu , nije išlo lako i imalo je cenu. U sva tri filma, junakinje su žene koje pokušavaju da se odupru onome što im se događa ili im se tek sprema.).