Poljski dokumentarci na Kratkom metru

Poljska je oduvek imala vrlo jaku dokumentarnu tradiciju. Ona je započeta neposredno posle Drugog svetskog rata, kada je stvoren čitav niz izvrsnih filmova usmerenih na nepristrano promatranje karaktera.

Kulminacija tog intenziteta poljskog dokumentarnog filma dosegnuta je 60-ih i 70-ih godina posredstvom promininentnih predstavnika poljske dokumentarne škole poput Kšištofa Kišlovskog, Vojceha Viznijevskog i Vladislava Šlesickog, a Mačej Drigas, Miroslav Dembinski, Jacek Błavut i Paveł Łozinski čine grupu reditelja koji se smatraju klasicima. Oni su takođe do sada postigli značajne uspehe na međunarodnim filmskim festivalima.
 
Bez sumnje jednu obećavajuću grupu reditelja čine mladi diplomci tri najpoznatije poljske filmske škole: u Lođu, Katovicama i škole „Vajda“ u Varšavi.

Najstarija je i najprestižnija poljska filmska škola u Lođu ima dva predstavnika u našem programu: "Medeni mesec" Gregorža Kravieca i "Vakha i Magomed" od Marte Prus, tu su i još dva filma u konkurenciji – "Zapisano mastilom" Martine Rat i "Razgovor " Piotra Sułkovskog.

Pjotr Stasik – diplomirao je na „Vajda“ školi, njegov film "Poslednji dan leta" biće prikazan u okviru programa . Videćemo i dela druga dva diplomca iz Katovica - Marcina Filipovića ("Moj otac Lazaro") i Kšištova Kasiora ("Četvrti čovek"), a film "To je život" Daniela Zelinskog potvrđuje visoki umetnički kvalitet novog poljskog dokumentarnog filma koji zaokružuje ovaj specijalni program.
Uprkos globalnoj krizi, proizvodnja poljskih dokumentaraca i dalje ostaje na istom, visokom niovu u značajnoj produkciji od oko 150 filmova godišnje. Uspeh i popularnost poljskih filmova pokazuje da još uvek ima smisla praviti dokumentarce u Poljskoj.

„Vaka i Magomed“ režiserke Marte Prus, oslikava svakodnevnu borbu dva imigranta iz Čečenije, Vake i njegovog sina Magomeda. Gledaocima je pružena prilika da posmatraju svakodnevnu rutinu ovo dvoje ljudi koji tokom zamarajućih poslova pokazuju znake istinske ljubavi i brige. Pored prikaza teške stvarnosti novopridošlih imigranata i njihovog života u Varšavi (Poljska), najvažnije što možemo da primetimo jeste kako se prisnost između oca i sina produbljuje i kako uprkos okolnostima oni pokušavaju da zadrže svoj identitet. Životna priča Vake i Magomeda ni u jednom trenutku nije potpuno otkrivena, već jednostavno teče u pozadini, a upravo ovakav pristup smešta neke od univerzalnih vrednosti u prvi plan.
 
Film „Četvrti čovek“, režisera Kšištofa Kasiora,  jeste ispovest Zbignjeva Balcežaka. Ovo je njegovo lično okajanje za grehove koje je počinio tokom života, a koje je tajio tokom skoro celog života. Film je podeljen na tri celine: „Zima“, „Leto“ i „Arhiva“. Tokom „Zime“ Zbišek je sam i deli sa nama svoje poglede na život. „Leto“ pokriva vreme kada radi s Afroamerikancem Gustavom koji želi da uštedi novac za studiranje.

„Povratak“ režisera Kšištof Kadłubovski govori o 10. aprilu, prvoj potresnoj vesti o vazdušnoj katastrofi vladinog aviona Tu-154 koja stiže u Poljsku. U avionu se nalazio predsednik Republike Poljske – Leh Kačinski, njegova žena Marija, vladini predstavnici, zvaničnici državnih institucija, poslanici, crkveni zvaničnici, komandanti i različite divizije poljske vojske. Napetost je rasla dok se čekalo na vesti. Napokon, najstrašnija nagađanja ostvarila su se: svi putnici i članovi posade su mrtvi. Proglašeno je sedam dana nacionalne žalosti. Ovaj film je transkript jednog od tih aprilskih dana.

Film “Poslednji dan leta“ Pjotra Stasika pruža nam uvid u savremenu Rusiju kroz posmatranje mladih studenata i njihovog svakodnevnog života u školi za kadete u gradu Penza koji je udaljen 700km od Moskve. Režiser odabira nekoliko likova, pokazujući nam koliko boravak u školi utiče na njihove živote, kako se njihove ličnosti menjaju, i otkriva koji su im snovi i nade. Škola je prikazana kao ugledna institucija koja na izvestan način stavlja tačku na blaženo detinjstvo studenata.

„Medeni mesec“, režisera Gregorž Kraviec govori nam o Tomeku koji je upravo izašao iz zatvora nakon sedam godina. Na dan puštanja iz zatvora, on se ženi Agnješkom. Ona mora duže da ostane u zatvoru jer čeka na suđenje. Tomek mora da započne svoj život ispočetka. On hoće da poseti svoju majku, a povrh svega trudi se da ostane u kontaktu sa svojom novom suprugom koja je i dalje u pritvoru.

„Moj otac Lazaro“, režisera Marcin Filipovića -  Žaklina putuje na Kubu da nađe svog oca. On ju je napustio kada je bila devojčica. Ona ga se uopšte ne seća. Preostalo je samo nekoliko slika, pisama i majčinih priča. Ona odlučuje da povede svog polubrata Kubanca sa sobom i da zajedno posete oca.

 „Zapisano mastilom“ režisera Martina Rata je priča o čoveku koji pokušava da ponovo stupi u kontakt sa sestrom sa kojom nije pričao 14 godina. Ali može li neko da promeni ono što je već zapisano mastilom?

„To je život“ režisera Daniela Zilinskia, prikazuje lepu i snažnu vezu između bolesne starije žene i njenog sina koji žrtvuje svoj porodični život i karijeru kako bi se brinuo o njoj. Film oslikava njihov svakodnevni život, prožet osećajnošću i velikom negom, kada proste radnje poput pranja ili oblačenja zahtevaju mnogo vremena i truda od bolesne žene, kao i od njenog sina. Ispunjen ogromnom ljubavi prema svojoj majci, sin u isto vreme počinje da oseća prezir prema ljudima oko sebe. Tokom razgovora sa jednim od njegovih sinova, on otkriva da mu nedostaje podrška članova uže porodice. Da li će se porodični sastanak pretvoriti u priliku da se poprave ovi krhki odnosi? Ovo je prvi dokumentarni film Danijela Zilinskog.

„Razgovor“ režisera Pjotra Sułkovakija, pripoveda o Janušu koji je na odsluženju doživotne robije i  Agnješki koja je osuđena na 25 godina zatvora. Oni su se upoznali pre osam godina preko pisama. Pre ovog filma nikada se nisu videli.