Dragojević i Tagić najbolji
Povodom novog priznanja za svoj film, Srđan Dragojević nam je rekao: „Ovo je dvanaesta nagrada na internacionalnim festivalima za „Paradu“ i petnaesti međunarodni festival. Danas sam na festivalu u Monpeljeu, u Francuskoj, zatim sa filmom idem na festival u Sevilju, pa u Stokholm, zatim u Brisel. Posle toga „Parada“ ide u Pariz, Tbilisi, Osaku... Festivali su divna stvar i reditelj mora da predstavlja svoj film, no uželeo sam se kuće i Beograda, ali i novog snimanja.“
Inače, novi filmski projekat Srđana Dragojevića "Bodljikavo prase", po romanu Džulijana Barnsa, već je dobio sredstva na Nacionalnom filmskom fondu Bugarske i na MDM fondu, jednom od najvećih nemačkih filmskih fondova. Snimanje ovog filma planira se za jesen sledeće godine, a u njemu će, pored glumaca iz Srbije i regiona, igrati i poznati nemački glumac Bruno Ganc.
„Festivali su važni, ali nama je posebno značajno to da je film prodat u većini zemalja Evrope i da je do sada imao gotovo isto toliko gledalaca u Evropi kao u zemljama bivše Jugoslavije. To je veliki uspeh za srpsku kinematografiju“, rekla nam je Biljana Prvanović, producent filma. „To pomaže i našem novom projektu, mislim da je razlog što smo dobili na nemačkom fondu za novi projekat i to što je u nemačkim bioskopima „Paradu“ videlo već skoro pedeset hiljada ljudi“, dodala je ona.
Film "Stevan M. Živković", posle priznanja na Festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma u Beokradu 2011. godine, osvojio je i svoje prvo međunarodno priznanje. U ovom delu, dugom 23 minuta, igraju Marko Baćović, Ljiljana Blagojević, Uroš Jakovljević, Slavko Štimac, Nataša Miljuš, Zoran Tagić, Andrej Šepetkovski, Mihailo Laptošević...
Stevan M. Živković jeste sredovečni čovek, električar lokalne TV stanice, jednog idiličnog jutra, pijući svoju jutarnju kafu u društvu svoje žene, na programu televizije na kojoj radi čuje vest o sopstvenoj smrti. Pokušavajući da ispravi ovu grešku, Stevan luta od jedne do druge institucije. Vest o njegovoj smrti, brzo se širi malim provincijskim gradom, ožalošćeni počinju da pristižu u kuću, izjavljuju saučešće njegovoj ženi i Stevanu je sve teže da svojim poznanicima, komšijama i prijateljima dokaže da je još uvek živ.