21. Slobodna zona 2025.

21. Slobodna zona od 5. do 10. novembra‒Filmovi za publiku

Ovogodišnje, 21. izdanje Filmskog festivala Slobodna zona biće održano od 5. do 10. novembra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Na festivalu će biti premijerno prikazano 37 igranih i dokumentarnih ostvarenja iz 20 zemalja.

Glavni filmovi donose snažne, emotivne i provokativne priče ‒ od društvenih preispitivanja do intimnih portreta ‒ istražujući svet očima onih koji su se usudili da sanjaju da ga promene.

Šta se dogodi kada stranci postanu porodica otkriva jedan od najuglednijih nemačkih autora, Kristijan Pecold, u misterioznoj drami „Ogledala br. 3”. Paula Ber glumi pijanistkinju Lauru koja, nakon saobraćajne nesreće, pronalazi utočište u kući nepoznate žene, njenog supruga i sina. Kada sve četvoro počnu da grade neku vrstu porodične rutine, taj zajednički život otkriće potisnute senke prošlosti.

Triler „Histerija” smešten je na filmski set u Nemačkoj. Kada je, za potrebe jedne scene, na snimanju spaljen Kuran, multietnička filmska ekipa upada u međusobna previranja. Na prvi pogled obična i bezazlena situacija pokreće lavinu sumnji, stereotipa, nepoverenja i optužbi. U glavnoj ulozi je Devrim Lingnau, glumica iz Netfliksove serije „Carica”, a reditelj Mehmet Akif Bujukatalaj 2019. bio je proglašen u Berlinu za najboljeg debitanta.

„Rjuiči Sakamoto: Koda” Stivena Nomure Šibla prati životni put Sakamota od tehno pop zvezde do filmskog kompozitora ovenčanog Oskarom i vodećeg aktiviste protiv nuklearne energije koji se vratio muzici posle dijagnostikovanog kancera.

Kako su se, kroz životnu priču jedinog jugoslovenskog oskarovca Dušana Vukotića, prelamala društveno-politička dešavanja druge polovine 20. veka predstavio je Senad Šahmanović u dokumentarcu „Vude, ti si pobijedio!”. On je osvetlio i značaj kinematografije jedne male zemlje poput Jugoslavije na globalnoj sceni ‒ Vukotićev „Surogat” (1961) bio je prvi neamerički animirani film koj je do tada osvojio Oskara ‒  i odlazak svega toga u etar, kada je počelo njeno raspadanje.

Najnoviji dokumentarac Olivera Stouna, „Lula”, prati Luiza Inasija da Silvu, predsednika Brazila. Stoun istražuje uspon, pad i trijumfalni povratak voljenog brazilskog lidera na mesto predsednika 2023. nakon 19 meseci provedenih u zatvoru. Rečima samog reditelja, „Lula” je upozorenje o sve većoj opasnosti koju pravosudni ratovi predstavljaju za demokratije širom sveta, a njegov junak simbol nečega što smo pomalo zaboravili: dobrog, liberalnog i miroljubivog predsednika.

Za sve ljubitelje sporta i neverovatnih trijumfa, na programu je dokumentarac „Kraj oluje” Džejmsa Erskina. Insajderska priča o legendarnoj sezoni 2019/20. u Premijer ligi, kada su fanovi fudbalskog kluba Liverpul konačno videli svoj tim kako podiže trofej koji im je izmicao čitavih 30 godina.

Lidija Zelović u dokumentarcu „Domaći teren” prikazuje svoju raseljenu porodicu u Holandiji koja tamo živi od 1993. Smenjuju se scene iz svakodnevnog života — razgovori o politici i fudbalu nedeljom s roditeljima i bratom, odrastanje Lidijinog sina, praznici „kod kuće” u Bosni — sa političkim događajima u Holandiji.

„Lajza Mineli: Sjajna i apsolutno istinita priča” Brusa Dejvida Klajna je omaž velikoj filmskoj zvezdi,  jednoj od malobrojih koja je osvojila skoro sve nagrade koje su se mogle osvojiti: Toni, Emi, Gremi, Oskar…

Od života bake na Tajlandu do balerina iz holandskog Kraljevskog baleta, gledaoci će moći da zavire u čekaonice francuskog zatvora, teretane američkih bildera i spavaće sobe Đakoma Kazanove i modernih Norvežana. Na programu je ukupno 37 filmova iz 20 zemalja.

Dve zvezde francuskog glumišta, Izabel Iper (72) i Afsija Erzi (38), tumače glavne uloge u melodrami „Poseta” (Visiting Hours) Patrisje Mazui. One su Alma i Mina, žene koje se sreću u čekaonici zatvora, gde redovno posećuju svoje muževe.  Alma je buržujka koja živi sama u ogromnoj kući, Mina je samohrana majka u programu socijalnog stanovanja. Kada Mini pomere posetu za sutradan, Alma joj ponudi smeštaj kod sebe i između njih dve nastaje neočekivano prijateljstvo, obeleženo snovima o empancipaciji i odjecima klasne provalije koja ih razdvaja, dok se svaka suočava sa sopstvenim „zatvorom” u vidu društvenih konvencija i životnih okolnosti.

‒ Nikada nisam napravila ovako napet, psihološki i ženstven film ‒ priznaje rediteljka Patrisja Mazui, koja je ponovo radila sa Izabel Iper posle 25 godina i filma „Saint-Cyr” (King's Daughters).

Dve junakinje, Olga i Irma, su i u središtu holandske melodrame „Deo mog srca” (Piece of My Heart) Dane Nehuštan. Delimično inspirisana istinitom tragičnom pričom o jednoj balerini iz sedamdesetih godina prošlog veka, rediteljka je snimila film o vanvremenskom talentu i bezuslovnom prijateljstvu. To je „mračna bajka” o najboljim učenicama srednje baletske škole koje postaju članice prestižnog Kraljevskog baleta. Irma je vredna, uporna i samodisciplinovana, a Olga je prirodan talenat sa urođenom harizmom što joj, uprkos nonšalantnijem odnosu prema treninzima i samodestruktivnoj crti, donosi slavu. Međutim, Olga će uskoro otkriti tamnu stranu svog talenta. Primorana da posmatra svoju najbolju prijateljicu kako podleže pritisku treninga i nastupa, prepuštajući se noćnom životu, Irma se pita kako da joj pomogne...

‒ Klasični balet je disciplina savršenstva, spolja. Ja sam htela da proniknem u ono što se dešava iznutra ‒ izjavila je rediteljka. Za razliku od većine filmova o baletu, poput „Crnog labuda”, ovde su glavne glumice profesionalne balerine, što filmu daje dodatnu draž i uverljivost.

U nešto dalju prošlost odnosi nas kostimirana romantična drama „U Lučijinim očima” (A Beautiful Imperfection)  Mikila fan Erpa. Reč je o adaptaciji istoimenog romana Artura Žapena o Lučiji, prvoj i najvećoj ljubavi Đakoma Kazanove. Dvoje ljubavnika se ponovo sreću nakon 16 godina razdvojenosti. Lica unakaženog od boginja, Lučija je sada kurtizana sa velom, poznata pod imenom Galateja. Ona postaje njegova ljubavnica, ne otkrivajući svoj pravi identitet. 

‒ Put koji je Lučija izabrala deluje težak i gorak, ali pokazuje da je moguće loše okolnosti preokrenuti u svoju korist, a sopstveni nedostatak u najveću snagu ‒ objašnjava Fan Erp, koji je na kraju dobio prava za ekranizaciju ovog bestselera, iako su mnoga velika imena bila zainteresovana za njega, poput Stivena Fraja.

Studijom jedne veze, u Norveškoj 21. veka, bavi se film „Voljena” (Loveable) Lilje Ingolfsdotir. U centru priče je Marija (40), majka četvoro dece iz dva braka, koja pokušava da izbalansira privatan i profesionalan život, dok je njen (drugi) suprug Sigmund često odsustan zbog posla. Kako joj živci polako popuštaju pod teretom obaveza, tako i njihov brak ulazi u krizu. Uprkos Marijinim očajničkim pokušajima da spase odnos sa Sigmundom, on nije siguran da želi da ostane u braku. To je primorava da se suoči sa svojim najdubljim strahovima, što će je odvesti u vrtlog tuge, besa i potisnutih sećanja iz prošlosti. Redietljka Lilja Ingolfsdotir kaže da je htela da preispita popularna uverenja o partnerskoj ljubavi u modernom društvu, poput onog da je dovoljno naći „onog pravog” i da će automatski svi problemi nestati. Ona je želela da istraži zašto je veliki broj razvedenih parova danas.

‒ Htela sam da preispitam narative raskida koji se svode na odnos žrtva-nasilnik gde je jedan lik dobar, a drugi loš. Htela sam da istražim dinamiku dve odrasle osobe na realističan način, da gledaoci saosećaju i sa jednom i sa drugom, iako je priča ispričana mahom iz ženske perspektive ‒ istakla je rediteljka.

Najgledaniji tajlandski film na svetskim bioskopskim blagajnama u istoriji, „Kako zaraditi milione pre nego što baka umre” (How to Make Millions Before Grandma Dies) bio je i nacionalni kandidat za Oskara, uvršten u izbor od 15 najboljih stranih filmova. Reč je o dirljivoj komediji u režiji debitanta Pata Bunitipata o propalom švorc studentu koji pokušava da zadobije naklonost svoje bake, ne bi li nasledio njene milione. To mora što pre da uradi, budući da je baka neizlečivo bolesna. Brinući o njoj, unuk shvata da ni baka nije nimalo naivna i ono što je počelo kao cinična trka za njeno bogatstvo, ubrzo prerasta u moćan podsetnik na važnost porodičnih veza. 

Naturščik Uša Simkum, koja igra baku, ostvarila je svoju prvu filmsku ulogu u 79. godini!

Ova mešavina srceparajuće priče i društvene satire stekla je ogromnu popularnost na internetu, jer su gledaoci snimali sebe kako plaču po izlasku iz bioskopskih sala.

Kada je film „Žeđ za slavom” (Magazine Dreams) premijerno prikazan na Sandens festivalu januara 2023. Džonatan Mejdžors bio je na vrhuncu karijere. Iza sebe je imao ratnu dramu „Na krilima časti”, a pred njim su bile dve velike uloge: u  filmovima „Krid 3” i „Antmen i Osa: Kvantumanija” gde je debitovao kao Kang Osvajač, novi negativac u Marvelovom univerzumu. Uloga ambicioznog i mentalno nestabilnog bodibildera u nezavisnom ostvarenju „Žeđ za slavom” delovala je kao stvorena za Oskara. A onda se sve srušilo. 

U martu 2023. Mejdžors je uhapšen zbog navodnog porodičnog nasilja nad tadašnjom devojkom Grejs Džabari. Devet meseci kasnije, porota ga je proglasila krivim za jedan prekršaj napada i jedno kršenje zakona o uznemiravanju. U aprilu 2024. osuđen je na godinu dana obaveznog savetovanja. U međuvremenu, prikazivanje „Žeđi za slavom” je obustavljeno, Marvel ga je otpustio, glumačke ponude su presušile i Mejdžros se našao u čistilištu Holivuda. 

Sada je ponovo na prekretnici karijere, na putu iskupljenja. „Žeđ za slavom” je skinut sa crne liste pa će i posetioci Slobodne zone imati prilike da vide Mejdžorsa kao Kilijana Medoksa, asocijalnog bodibildera amatera sa opsesivnom željom da bude zapamćen, što će ga odvesti u mračna i nasilna psihološka stanja.

Festival ove godine neće imati svečano otvaranje, a publika će moći da gleda filmove, počev od srede 5. novembra, u svih 10 bioskopskih dvorana.

Beogradski program biće prikazivan u Domu omladine, Dvorani Kulturnog centra Beograda, Takvud sinepleksu, Sinepleksu Ušće, Art bioskopu Kolarac i Ustanovi kulture Parobrod.

U Novom Sadu publika će moći da pogleda filmove u Areni sinepleks i Kulturnom centru Novog Sada, dok će lokalni Sinepleksi ugostiti gledaoce u Nišu i Kragujevcu. 

Kompletan program nalazi se na sajtu slobodnazona.rs.

Prodaja karata počinje u četvrtak, 23. oktobra.

Festival Slobodna zona ove godine podržali su Rekonstrukcija Ženski fond i Francuski institut.