15. BELDOCS Festival 2022.
Ovogodišnji festival održava se u Beogradu od 11. do 18. maja i najavljen je kao inspirativno mesto koje deli strast ka filmovima, a program festivala i ulaznice su dostupni putem sajta beldocs.rs.
"U susret jubilarnom 15. Beldocs-u, radujemo se što ćemo ove godine imati neke od najiščekivanijih dokumentarnih filmova. Program će obuhvatati 12 programskih celina, a premijerno u našoj zemlji, prikazaćemo više od 100 najboljih dokumentarnih filmova današnjice. Prikazaćemo nagrađivane dokumentarne filmove nekih od najsmelijih filmskih stvaralaca koji danas rade širom sveta. Osim filmskih projekcija organizovaćemo niz panela i Master Class predavanja, a u okviru Industry aktivnosti na radionicama, dodelićemo novčane nagrade za razvoj budućih filmova“, izjavila je Mara Prohaska Marković, direktorka Beldocs festivala i dodala „Ove godine želimo da projekcijama ukrajinskih filmova, damo podršku našim kolegama i partnerima u Ukrajni. Neki od njih i dalje snimaju u Ukrajini i tragično stradaju snimajući.
"Jedini smo festival za koji ulaznice možete kupiti online putem našeg sajta, a koje će od sutra biti u prodaji. Očekujemo domaću, ali i publiku iz regiona, a uz sve parteće sadržaje i naš program sigurni smo da će za svakog posetioca Beldocs 2022 biti jedinstveno iskustvo“, izjavio je Marko Grba Singh, umetnički direktor Beldocs festivala.
„Podsećamo da filmove sa ranijih izdanja festivala možete da pogledate na našem sajtu putem Beldocs+ VOD platforme. Takođe, na sajtu možete naći sve informacije o fimovima i autorima koji su u ovogodišnjoj selekciji. Pozivamo sve da nam se pridruže, jer mi verujemo u moć dokumentarnih filmova. Kreativnih dokumentaraca koji inspirišu ljude da veruju u promenu.“, izjavio je Igor Stanojević, selektor Beldocs festivala.
U okviru programa Prime Time biće prikazani nekih od najiščekivanijih dokumentarnih filmova u svetu za ovu godinu: Babin Jar. Kontekst i film Gospodin Landsbergis (Sergei Loznitsa), JFK: S druge strane ogledala (Oliver Stone), Kurt Vonegat: Otkačen u vremenu (Robert B. Weide, Don Argott), Roselinijevi (Alessandro Rossellini, Lorenzo d'Amico de Carvalho), Kad cveće ne ćuti (Andrei Kutsila), Enio Morikone (Giuseppe Tornatore), Kako postati Žak Kusto (Liz Garbus), Zidovi puni snova (Amélie van Elmbt, Maya Duverdier), Jackass Forever (Jeff Tremaine), Uzdizanje (Jessica Kingdon), Slikar (Oliver Hirschbiegel), Sabaja (Hogir Hirori), Mucenbaher (Ruth Beckermann), Bob Pljuca – Mi Ne Volimo Ljude (Cesar Cabral), Nik Kejv: Barem za to znam da je istina (Andrew Dominik) i Vidimo se u petak Robinsone (Mitra Farahani).
U okviru domaćeg takmičarskog programa biće predstavljeni novi autori koji nude svežu perspektivu i inventivne stilove, a posetiocima festivala imaće mogućnost da upoznaju nove glasove srpskog dokumentarnog filma. U Domu Omladine, biće održane dve svetske premijere, dve regionalne kao i jedna srpska premijera. Ovogodišnju selekciju čini sedam dokumentarnih filmova među kojima su i dva kratkometražna ostvarenja. Uz film Bez Luke Papić, domaću takmičarsku selekciju čine još: Muzej revolucije (Srđan Keča), Pejzaži panonske paprati (Marko Cvejić), Ruku mojeju (Koštana Banović), Prilagođeni (Dejan Petrović), Jabuka i dve trešnje (Mina Petrović) i film Proleće (Viktor Horvat).
Festivalski spot ove godine režirala je rediteljka Marija Stojnić
FESTIVALSKI HITOVI NA BELDOCSU
Prvi dokumentarac o piscu Kurtu Vonegatu, animirano-eksperimentalno ostvarenje po filmu Stivena Kinga,
fenomen popularnosti italijanske disko muzike osamdesetih i istorija porodice Roberta Roselinija sa Izabelom Roselini
Festival Beldocs premijerno će u našoj zemlji prikazati nagrađivane dokumentarne filmove koji dolaze sa velikih svetskih festivala. Ovi filmovi nude alternativu masovnoj zabavi i uniformnosti, zadiru duboko i podstiču nas na razmišljanje.
“Pronalazimo, volimo i delimo sa publikom najbolje dokumentarne filmove iz celog sveta. Kao filmska organizacija koja organizuje jedan od vodećih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope, verujemo u moć dokumentarnih filmova koji postavljaju pitanja i inspirišu ljude da stvaraju i veruju u promene.“, izjavio je Igor Stanojević, selektor Beldocs festivala.
Kurt Vonegat: Otkačen u vremenu (Kurt Vonnegut: Unstuck in Time) prvi je veliki dokumentarni film o piscu Kurtu Vonegatu. Autori filma Robert B. Vide (Robert B. Weide) i Don Argot (Don Argott) uranjaju duboko u njegovo detinjstvo u Indijanapolisu, iskustvo ratnog zarobljenika u Drugom svetskom ratu, priču o njegovom braku i porodici, o godinama ranih radova koje je započeo kao publicista za General Electric i prodavac automobila, sve do 1969. godine i njegovog uspona sa antiratnim romanom Klanica 5, koji ga je odveo u sam vrh svetske književnosti. Ideja o filmu nastala je još pre 40 godina, kada je tada mlad i ambiciozan reditelj Robert B. Vide napisao pismo svom književnom idolu u kojem predlaže dokumentarni film o Vonegatovom životu i radu. Snimanje je počelo još 1988. Sada, prošlost, sadašnjost i budućnost u filmu se brišu, dok reditelj nastoji da dobije što kompletniji pregled života čoveka o kome snima ali i sopstvene uloge u njemu, jer sem što je u pitanju velika biografska posveta, film dokumentuje i odiseju filmskog stvaraoca dok ispituje uticaj piščeve zaostavštine na svoj sopstveni život.
Trejler filma možete pogledati putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=lziBenPbvls
Italo Disko. Blistavi zvuk 80-ih (Italo Disco. The sparkling sound of the 80s) Alesandro Melacini (Alessandro Melazzini), stari gost Beldoksa kojeg je publika upoznala preko filma o Ćićolini, dolazi sa intrigantnom pričom o ovom muzičkom žanru koji je dominirao osamdesetih godina. U eri dalekoj od današnjih tehnologija, milioni mladih Evropljana prepuštali su se divljem ritmu, proizvedenom od sintetičkih ali zaraznih melodija, obogaćenog neobičnim tekstovima, elektronskim ritmovima i revolucionarnim muzičkim spotovima. Istražujući rađanje i razvoj ovog muzičkog žanra i društvenog fenomena tog vremena, dokumentarac analizira kreativne i poslovne aspekte muzičke industrije. Zaronivši duboko u arhivsko istraživanje i intervjuišući umetnike i vodeće ličnosti, autor nas vraća u zvuke osamdesetih, otkrivajući u kojoj meri su oni bili vizionarski.
Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=I-IvwvR8EL4
Žmurke (Hide&Seek) debitantski film rediteljke Viktorije Fiore, međunarodnu premijeru doživeo je u glavnom takmičarskom programu na CPH:DOX 2022. Žmurke su njena reakcija na porast nivoa kriminala među mladima, ali i na italijanski pravosudni sistem, koji je omogućavao sudovima da uklone visokorizičnu decu iz porodica umešanih u organizovani kriminal. Tako film pratimo iz perspektive neobuzdanog 10-godišnjeg dečaka Antonija, koji živi svaki dan kao da mu je poslednji. Na njega pazi njegova baka Dora, koja se nekad bavila kriminalom, a sada strahuje da on već upada u obrazac koji je sama započela, a Antonijev otac nastavio i zbog kojeg uveliko služi kaznu zatvora.
Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=mkKoNJy7C2I
Zapisničari večnosti (The Timekeepers of Eternity) Ovaj animirano-eksperimentalni dokumentarac istražuje opsesiju glavnog lika i njegove unutarnje strahove, iskazane kroz pocepani papir, rekonstruišući tako čitav jedan film kao papirnu noćnu moru. I ko bi drugi napisao ovakav zaplet nego Stiven King lično! Aristotel Maragkos animiranjem frejmova odštampanih na papiru premontirava TV film Langolijeri (The Langoliers) iz 1995. u jednu autentičnu noćnu moru.
Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=AnxvpZBAFXI
Roselinijevi (The Rossellinis) Sa filmskog festivala u Veneciji stiže film o putovanju kroz istoriju jedne porodice, koja je obeležila umetnost. Alesandro Roselini (Alessandro Rossellini), kao najstariji unuk čuvenog filmskog autora Roberta Roselinija, priča priču o svom dedi iz ugla njegovih naslednika – Renca (koji je ujedno i Alesandrov otac), iz braka sa prvom suprugom i potonjih Robina, Izabele i Ingrid iz braka sa Ingrid Bergman, kao i usvojenog sina Đila i ćerke Rafaele iz trećeg i poslednjeg braka čuvenog sineaste. Praveći sagu o svom dedi, Alesandra je interesovala kako genijalnost Roberta kao reditelja, tako i njegov antikomformistički stav prema tako brojnoj porodici.
Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=bBgceCYf54s
Jubilarni, 15. Beldocs festival će u dvanaest programskih celina, premijerno u našoj zemlji, prikazati više od 100 najboljih dokumentarnih filmova danas. Karte će uskoro biti u prodaji, kao i online putem beldocs.rs sajta.
MUZEJ REVOLUCIJE OTVARA BELDOCS
Jubilarni 15. Beldocs festival otvoriće poetski dokumentarac, Muzej revolucije, nagrađivanog autora Srđana Keče, 11. maja u Domu omladine Beograda. Film kao polazišnu tačku uzima nikad dovršeni projekat izgradnje velikog muzeja u Beogradu, u slavu revolucije naroda Jugoslavije.
„Čast mi je da ovaj film otvara Beldocs, festival koji već godinama unazad neguje program pun filmskih dragulja i jača vezu dokumentarnog filma u Srbiji sa regionalnom i svetskom scenom. Premijera Muzeja revolucije u Srbiji je za mene poseban događaj. Nadam se da će publika u filmu pronaći jedan novi pogled na Beograd i na naše društvo, kao i bliskost sa životima koji su u njemu prikazani“, izjavio je Srđan Keča, autor filma, povodom premijere Muzeja revolucije u Beogradu i dodao „Ovaj film se rodio iz želje da ispričam parabolu o životu u strukturi sačinjenoj od prekinutih snova i ideja. Za mene to predstavlja suštinsko iskustvo postjugoslovenskih društava, ubrzano uključenih u neoliberalni proces i vrtoglave nivoe nejednakosti. Film se fokusira na one koje je taj proces ostavio najranjivijim i pronalazi ih u tami prostora Muzeja revolucije, koji pokreće alegorijski nivo priče.”
„Raduje nas što će dugo iščekivana domaća premijera filma Muzeja revolucije biti na Beldocs festivalu. U okviru našeg programa, predstavljamo autore koji nude svežu perspektivu i inventivne stilove, među kojima je i Srđan Keča. Posetiocima festivala nudimo mogućnost da upoznaju nove glasove srpskog dokumentarnog filma. Premijere domaćih dokumentarnih filmova na Beldocs festivalu prikazuju ideje, ljude i događaje koji oblikuju našu stvarnost“, izjavila je Mara Prohaska Marković, direktorka festivala Beldocs.
Trejler za ovaj film možete pogledati na YouTube kanalu Beldocs Festivala.
Ovaj poetski dokumentarac kao polazišnu tačku uzima nikad dovršeni projekat arhitekte Vjenceslava Richtera. Reč je o planu izgradnje velikog muzeja u Beogradu u slavu revolucije naroda Jugoslavije, ali vizija sa početka 60-ih nikada nije odmakla dalje od izgradnje podruma. Danas, 60 godina kasnije taj zapušteni prostor naseljavaju društveni izopštenici kasnog kapitalizma. Priča prati devojčicu i njenu majku koje za život zarađuju čisteći šoferšajbne. U vlažnoj, mračnoj zgradi, „podrumu revolucije“, živi i starica sa kojom devojčica gradi blizak odnos. Na obodu grada koji se ubrzano transformiše, tri žene nalaze utočište jedna u drugoj. Portretišući odrastanje unutar napuštenih ruševina utopijskog projekta, film istražuje odnos kolektivnih i individualnih snova, način na koji krah prvih nagriza druge, postavljajući pitanje o mestu na kom ti snovi i dalje žive.
Film je imao svetsku premijeru na IDFA festivalu u Amsterdamu (Holandija), gde je uvršten među dvanaest filmova nominovanih za nagradu Best First Feature (Najbolji prvi dugometražni film). Prikazan je i na festivalima Human Rights Film Festival 2021 u Zagrebu, Hrvatska i filmskom festivalu u Trstu (Trieste Film Festival 2022), a za sada je selektovan i na čuvenom ovogodišnjem filmskom festivalu Hot Docs 2022 (Toronto, Kanada), kao i Crossing Europe 2022 (Linz, Austrija), Jean Rouch International Film Festival (Pariz, Francuska), te The Guadalajara International Film Festival (Gvadalahara, Meksiko).
Scenarista, reditelj i direktor fotografije ovog dugometražnog dokumentarnog filma je Srđan Keča, koji je uz Vanju Jambrović i producirao film. Montažerka filma je Hrvoslava Brkušić, muziku potpisuje Hrvoje Nikšić, a dizajn zvuka Jakov Munižaba. Film je realizovan u okviru producenatskih kuća Uzrok (Srbija), Restart (Hrvatska) i ko-produkcijskih kuća Hrvatska radiotelevizija (Hrvatska), Al Jazeera Documentary Channel (Katar) i Nutprodukce (Češka).
Srđan Keča je autor zapaženih i nagrađivanih dokumentaraca „Pismo ocu“ (2011), „Miraž“ (2012), i „Flotel Evropa“ (2015)
TINEJDŽERI IZABRALI FILMOVE ZA SVOJE VRŠNJAKE
NA BELDOCS FESTIVALU POSEBAN PROGRAM ZA MLADE
Filmovi o odrastanju, ljubavi, ali i teškoćama sa kojima se mladi širom sveta suočavaju, samo su neke od tema ovogodišnje selekcije programske celine Teen, u okviru Beldocs festivala. Program je specijano odabran kako bi mlade motivisao, ponudio nešto novo i nesvakidašnje, ali i ukazao na vrednosti kao što su hrabrost, autentičnost i saosećajnost, koje su sastavni deo dokumentarnih filmova.
„Teen program nastoji da osnaži glasove mladih ljudi. Odabiramo širu listu filmova koji dotiču živote mladih ljudi, na teme koje za njih mogu biti važne, kao i filmove koje su režirali i producirali mladi ljudi i onda ih predstavljamo grupi mladih selektora koji uz vođene razgovore odaberu koja četiri filma ulaze u konačni program. Interes za selekciju programa iz godine u godinu raste, pa smo ove godine, imali preko 25 prijavljenih mladih selektora“, rekla je Inja Korać, selektorka Teen programa Beldocs festivala, i dodala „Pozivamo sve tinejdžere da dođu na Beldocs, jer smo sigurni da će filmove u programskoj celini Teen sigurno zavoleti“.
Ovogodišnju selekciju čine četiri filma, od kojih tri srpske i jedna regionalna premijera. Filmovi u ovom programu su: Podigni lestvicu (Raise the Bar) islandskog reditelja Gudjona Ragnarsona, finsko-nemački film Misija (The Mission) autorke Tanje Anderson, vijetnamsko ostvarenje Deca izmaglice (Children of the Mist) rediteljke Diễm Hà Lệ kao i danski autorski projekat Katrin Skibsted, Karoline Matilde Salik i Andrin Moland Voli me, ne voli me (Loves Me, Loves Me Not). Nakon projekcija ovih filmova u Jugoslovenskoj kinoteci, održaće se stručno moderirani razgovori sa prisutnim tinejdžerima.
Podigni lestvicu. Ovaj film o odrastanju, ohrabruje tinejdžerke širom sveta, koje se suočavaju sa rodnim stereotipima. Film prati, tokom četiri godine, genezu uspešnog islandskog ženskog košarkaškog tima. Mlade košarkašice uzrasta od 8 do 13 godina predvodi Brinjar Karl Sigurdson, trener predan pomeranju granica izdržljivosti tima ali i hermetičnog društva koje, čini se, još uvek nije spremno za žene u sportovima koji tradicionalno važe za muške.
Trejler za film možete pogledati na Beldocs YouTube kanalu.
Voli me, ne voli me je moderna i poetska priča o ljubavi u 2021. godini ispričana kroz lična iskustva dvadesetoro mladih ljudi. Ovaj danski dokumentarni film je realistični, sirovi, ali pre svega iskreni portret ljubavnog života generacije koji odstupa od narativa romantizovanih Diznijevih priča uz koje su sagovornici i autorke stasavali. Film u svojoj biti izlaže tezu da je ljubav mnogo nijansiranija od predstave o njoj i, kako Karolin Matilda Salik ističe, “mnogo više od sreće, a sreća mnogo više od ljubavi”.
Trejler pogledajte ovde.
Misija prati četiri tinejdžera iz Amerike, mormona, koji napuštaju svoje domove i kreću put hladne Finske sa misijom – da propovedaju i istraju u veri bez obzira na poteškoće. Autorka se dirljivo i sa dosta empatije odnosi prema mladim, strastvenim misionarima, nekim od njih 60.000 svake godine, koji se na svom dvogodišnjem putu suočavaju sa intimnim lomovima ali i jezičkom barijerom, odbacivanjem, skepsom i rezervisanošću koja ih u ateističkom svetu dočekuje.
Deca izmaglice kroz portret dvanaestogodišnje devojčice Di pripoveda o kontraverznoj tradiciji otmice i nasilne udaje veoma mladih devojaka koja se još uvek upražnjava u okviru etničke manjine Hmong. Hmong je populacija sa izrazito jakim jezičkim i kulturnim identitetom koja živi u udaljenim krajevima, na planinama Severnog Vijetnama, neintegrisana u društvo. Di i njene vršnjakinje, umesto da proživljavaju bezbrižne tinejdžerske dane kao druge devojčice, prinuđene su da se same bore za svoju nezavisnost.
Selekcija Meteori na Beldocs-u
Ovogodišnji Beldocs festival predstavlja selekciju Meteori koju čine najoriginalniji glasovi savremenog dokumentarnog filma. Filmovi velikih reditelja čiji je rad poznat po žanrovskim i tehnološkim inovacijama, kao i mladih autora koji ne zaziru od eksperimenta. Poput meteora, ovakve stvari ne viđaju se često i ostavljaju trag. Beldocs festival poziva vas da se prepustite njihovim svetovima.
„Kao i svake godine selekcija Meteori se sastoji od hrabrih, autentičnih filmova koje odlikuje raznovrsnost i eksperimentalnost u narativnoj strukturi. U selekciji je dvanaest filmova i svi su domaće premijere. Ponosni smo na to što u ovom programu prikazujemo filmove nekih od najvećih svetskih imena arthaus filma kao što su Džejms Bening (Sjedinjene Američke Države) i Apičatpong Virasetakul (Tajanstveni objekat u podne) kao i radove novih, mladih autora koji nude svežu perspektivu i drugačije stilove i forme.“ izjavio je Marko Grba Singh, umetnički direktor Beldocsa.
Aralkum ukrajinske rediteljke Mile Žluktenko (Mila Zhluktenko) predstavlja nadrealni filmski pejzaž presušenog Aralskog mora. Usamljeni pustinjski predeli prepuni olupina i žbunja preobražavaju se more, pesak postaje voda, a stari ribar može da zaplovi poslednji put.
Skretanja (Detours) ruske umetnice Ekaterine Selenkine (Ekaterina Selenkina) istražuje vezu između dark web-a i anonimnog grada. Radnja filma odvija se u uspavanom kvartu, među betonskim zidovima višespratnica, iza garaža, pored napuštenih pruga… Kamera naizmenično prati i gubi trag mladog Denisa, čuvara blaga, koji krije zalihe droge po čitavom gradu. Kombinujući rekonstrukciju, opservaciju i fikciju film istražuje slojevitost fizičke i virtuelne stvarnosti. Na širem planu autorka pokušava da razazna načine snalaženja ljudi u impozantnim i bezličnim prostorima, ali i u napetom društveno- političkom stanju zemlje.
Uspomene sa istočnog fronta (Memories from the Eastern Front) Radua Judea i Adriana Ćoflinka (Radu Jude, Adrian Cioflâncă) je svojevrsna kinematografska analiza fotografskog albuma koji je tokom Drugog svetskog rata napravila jedinica rumunske vojske. Ovo dokumentarno ostvarenje nastoji da otkrije kako funkcioniše „vojnički pogled“, šta vojnik želi da vidi i sačuva za svoje potomke. Tok albuma ispresecan je istorijskim dokumentima, koji otkrivaju i ono što ove fotografije pokušavaju da sakriju.
Saturn i još dalje (Saturn & Beyond) je još jedno delo u impresivnom filmskom opusu irskog reditelja i pisca Deklana Klarka (Declan Clarke) koje se fokusira na teme modernosti i velikih preokreta 21. veka. Prisećajući se sopstvenog detinjstva autor nastoji da osmotri odnos između pada naših neuroloških funkcija i upornog nastojanja da razvijemo brža i prodornija tehnološka sredstva komunikacije.
Atlantida (Atlantide) italijanskog reditelja i video umetnika Jurija Ankaranija (Yuri Ancarani) je vizionarska dokumentarna fikcija centrirana oko mladih iz plutajućeg venecijanskog predgrađa, koji su strast pronašli u izgradnji opasno brzih trkačkih čamaca i trkama kroz uske gradska kanale. Mladi Danijel živi izolovano od svoje grupe vršnjaka, te vođen neumornom energijom i fetišističkim odnosom sa svojim gliserom, rizikuje svoj život kako bi stekao poštovanje prijatelja.
Džetleg (Jet Lag) kineske rediteljke Ženg Lu Žinjan (Zheng Lu Xinyuan) je filmski putopis od Beča do Kine. Zaštitni odela u avionu i slojevi traka u karantinskom hotelu prizivaju slike mesta zločina ili medicinskih trilera. Ovo putovanje prepliće se sa porodičnim putovanjem u Mjanmar i potragom za porodičnom istinom o autorovom dedi koji je nestao četrdesetih godina i nikada se nije vratio.
Tajanstveni objekat u podne (Mysterious Object at Noon) je poludokumentarni film tajlandskog majstora kontemplativne kinematografije Apičatponga Virasetakula (Apichatpong Veerasethakul). Koristeći kolažne nadrealističke tehnike, autor stvara autentičan portret svojih sugrađana. Film je snimljen bez scenarija, a filmska ekipa je putujuću po Tajlandu intervjuisala obične ljude, dodajući sopstvene reči njihovim pričama. Beležeći kulturu u kojoj se fantazija i stvarnost ne sudaraju, već koegzistiraju, film slavi sam čin pripovedanja kao neizostavnog dela svakodnevice.
Ravnice (The Plains) australijskog filmskog stvaraoca Dejvida Estila (David Easteal) prati pedesetogodišnjeg muškarca koji se svako veče nakon radnog vremena vraća kući u predgrađe Melburna. Godišnja doba prolaze, a autor beleži dramatične događaje, kao i obične svakodnevne detalje njegovog života. Prilazeći mu veoma blizu kamera oslikava njegov emotivno-psihološki mikrokosmos, secirajući njegove unutrašnje sukobe i odnose sa suprugom, majkom, preminulom sestrom, kao i sa mlađom saradnicom koja mu povremeno pravi društvo u povratku kući.
Breg (Berg), prvu dugometražni film holandske rediteljke Joke Oltar (Joke Olthaar), je dokumentarno putovanje kroz velike nadmorske visine iz perspektive troje misteriozno povezanih planinara. Veličanstvena planina ih mami i odbija, ona zove u svoje okrilje, a kad se u planinarenje upuste, povratka više nema. Crno- belom fotografijom i minimalnim zvučnim zapisom, ostvarenje oslikava monumentalnosti planinskih pejzaža, kao i beznačajnost čoveka u susretu sa njima.
Komuna (Pariz, 1871) (La Commune (Paris, 1871)) Pitera Votkinsa (Peter Watkins) je još jedan kritički osvrt na audiovizuelne mas-medije u opusu ovog engleskog reditelja. U zadivljujućoj dokumentarnoj rekonstrukciji autor predstavlja revolucionarne istorijske događaje svesno koristeći anahroni medij televizijskog emitovanja. Nakon poraza Francuske u francusko-pruskom ratu, izgladnelo stanovništvo Pariza diglo je pobunu i izabralo levičarsku vladu: Parisku komunu. Dva meseca kasnije, lojalističke trupe ugasile su revoluciju u rekama krvi. Prkoseći narativnim konvencijama i ukorenjenim ideologijama Votkins staje na stranu revolucionara, ne libeći se da prikaže unutrašnje tenzije, kao i odnos prema ženama od kojih se i u revolucionarnom Parizu očekivalo da „znaju svoje mesto“.
U svom najnovijem filmu Rewind&Play Alan Gomis (Alain Gomis) putuje u 1969. godinu predstavljajući nam neemitovani skandalozni snimak intervjua sa džez muzičarem Teloniusom Monkom. Sačuvani sirovi snimci otkrivaju javnosti nepoznatu stranu Telonijusove ličnosti, koji pokušava da se oslobodi okova nasilne fabrike stereotipa. Kroz upliv u životnu epizodu legendarnog umetnika, film nastoji da prikaže grotesknu stvarnost medijske mašinerije.
U filmu Sjedinjene Američke Države (The United States of America) Džejms Bening (James Benning) istražuje SAD i koristeći se svojim uobičajenim dugačkim statičnim kadrovima pokušava da pronađe odgovor na pitanje: „Da li je moguće predstaviti mesto?“ Kao i u svom istoimenom debitantskom filmu, autor putuje kroz svaku državu SAD-a prikazujući ih abecednim redom, od Heron Baya, Alabama do Kellyja, Vyoming. Jedinstvenim pripovedačkim stilom Bening pokušava da razazna kako su ljudske akcije obeležile zemlju na kojoj stojimo.
Jubilarni 15. Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs 2022, koji će biti održan od 11. do 18. maja na sedam lokacija u Beogradu, predstaviće premijerno u našoj zemlji više od 100 dokumentarnih filmova u 12 programskih celina.