Ustanička ulica
Sinopsis
Cinične očeve opaske, Irenine svakodnevne molbe da se presele u iznajmljeni stan, pogotovo sada, kada je u drugom stanju, posao na kome se oseća potpuno skrajnuto i nesigurno... Slučaj koju će mu dodeliti glavni tužilac, izmeniće dnevnu rutinu i, ironično, u isto vreme mu doneti veliki gubitak i nesreću ali i sigurnost i ličnu potvrdu vrednosti...
Mićun živi skromno sa svojom ženom Jadrankom. I oni čekaju dete. Iako im život nije dao mnogo, utehu nalaze u svojoj ljubavi i detetu koje je na putu. Ipak, niko ne zna da je Mićun zapravo neko sasvim drugi a prošlost se vraća i progoni ga dok se jednoga dana mračne slutnje i ne obistine...
Članovi paravojne formacije koja je delovala u Hrvatskoj i Bosni, izbrisana je tokom rata na Kosovu. Jedini preživeli, sada živi povučeno, pod lažnim imenom. Pošto je jedini svedok svirepih zločina, opasan je za one koji su bili zaduženi za formiranje sličnih formacija a koji i danas žive tu, među nama, čekajući vreme da ponove svoje zločine...
Dušanov i Mićunov susret zauvek će izmeniti njihove, i živote njihovih porodica. Više ništa neće biti isto...
- Žanr kat.: Srpski film, POBEDNICI NA FESTIVALIMA, Kritike, Kinematografije, Triler, Drama, Domaći, Najave
- Festivali: Pobednik Festivala u Sopotu 2012
O Filmu
Kasting
Saradnik na scenariju: Filip Švarm
Glavne uloge: Gordan Kičić, Rade Šerbedžija, Uliks Fehmiu, Petar Božović, Predrag Ejdus, Jelena Đokić, Milica Mihajlović, Mira Banjac, Miki Krstović
Ostale uloge: Bojan Žirović, Aleksandar Đurica, Jakov Jeftović, Marko Baćović, Marko Janjić, Radoje Čupić, Anđelina Ristić, Marta Milosavljević
Kritika
Političkih trilera nema mnogo u novijoj srpskoj kinematografiji. Tačnije, skoro da ih nema uopšte. Možda tek "Četvrti čovek" Dejana Zečevića, pa čak i "Šišanje" Stefana Filipovića. To su nekako i reperi s kojima bi mogao da se meri Terzićeva "Ustanička ulica"...
Ovaj film donosi oporost koju žanr kojim se kreće - nameće! Minimalizam i sivilo, provokativnost i ogoljenost. Sve je tu. Uz pomenute domaće filmove za nezaborav, nekako povremeno podseća i na remek-delo Romana Polanskog "Pisac iz senke". Po atmosferi...
I, jeste, Gordan Kičić, u ulozi povremeno smlaćenog mladog zamenika državnog tužioca za ratne zločine, "tatinog sina, koji posle godinu dana konačno dobija svoj prvi i ispostaviće se životni slučaj, liči na Juana Megregora, po količini iznenadne drčnosti kojom nastoji da reši misteriju koja nadilazi sva iskušenja svog dotadašnjeg života. Bačen u kovitlac nekih smutnih vremena, snalazi se kako zna i ume, a odlučuje da to radi onako kako bi jedino moguće i trebalo da reaguje svako od nas - iskreno i hrabro, bez obzira na posledice!
Jeste. ovo je i film u kome se autori hrabro nose s jednom od glavnim premisa da su tamo neki Srbi počinili neke strašne zločine tokom nedavnih ratova, pa čak i da su se slikali sa odsečenim glavama nedužnih žrtava... Ostalo je nedorečeno da li je ovaj deo filma vid umetničke improvizacije ili zasnovan na stvarnim događajima, pošto su autori izjavili da su mnogo vremena proveli u konsultacijama, pričama i prepričavanjima sa raznim zvaničnicima, uključujući i same državne tužioce...
U svakom slučaju, ovo je hrabar film, pokušaj da se o nekim događajima progovori javno. I da ostane zapisano. Bilo bi interesantno da se čuje šta o ovom filmu misli Anđelina Džoli. Ali, to je deo neke druge priče...
Đorđe Mijušković