Nepokoren

Jedan predug i ne mnogo rediteljski inventivan film! Čak u poređenju s ovde duboko prezrenim "U zemlji krvi i meda" - zanatski i slabiji! A, to baš i nije bilo lako da se postigne...

Jednostavno, utisak je da je Anđelina ovog kandidata za "Oskara" sklepala od "već viđenog", a pri tom ovaj film daleko zaostaje za svojim "originalima". Tako, u kadrovima "Unbroken" mogu da se prepoznaju i mnogi od onih već viđenih u brojnim "ratnim vazduhoplovnim", preko "sportskih", pa do "logoraških" (ko je pomenuo "Srećan božić gospodine Lorens", "Vatrene kočije", "Galipolje", "Most na reci Kvaj"...) 

I, zaista, ovaj film kao da je sastavljen od tri potpuno različita filma, jednog avanturističkog, o avionskim brodolomnicima, slupanim u opasnostima Pacifičkog okeana, da bi se onda malo pripovedalo o detinjstvu i o tome kako se glavni junak izborio za učestvovanje na Olimpijadi u Berlinu 1936. godine, pa do njegovog mučenja u japanskim logorima, gde je završio "spašen" posle 45 dana plutanja Pacifikom...

Pri tom, najgore od svega jeste, što možda najzanimljiviji deo, onaj o Olimpijadi i odrastanju drčnog Italijančića u Americi, koji će od maloletnog delikventa i neželjenog doseljenika u "obećanu zemlju) postati njen istinski heroj, sportski a kasnije i ratni, samo je ovlaš obrađen. A, potpuno nepotrebno akcenat je stavljen na njegovo fizičko maltretiranje prikazano toliko naturalno da se vidi Anđelinin neuspešan pokušaj kloniranja Mela Gibsona i njegovog "Isusa"...

Dakle, ceo "poduhvat" suviše je "nedorađen" da bi bio "nepokoren". Kao da je Anđelina radila televizijski seriju, pa je film sklepala od kadrova koji su joj se prvi našli pod rukom. A, nije tako...

Đorđe Mijušković