Režija: Paul Thomas Anderson
Uloge: Philip Seymour Hoffman, Joaquin Phoenix, Amy Adams
Eto, kad se neki film izviče toliko da od njega očekujete totalni rastur moždanih ćelija. A, ne samo da nije "2001. odiseja u svemiru", niti "Građanin Kejn", nego nije ni bilo koji deo serijala u kome je centralna ličnost Herkul Poaro...
Dakle, zbunjujuće...
Film reditelja "Oskarom" nagrađenog "Biće krvi", za čiji se film govorilo da zapravo govori o Ronu Habardu, osnivaču sajentološke sekte. E, pa ako je to istina, onda - gde su vam Džon Travolta, Tom Kruz i svi ostali "velikani" filmskog platna, preko kojih bi moglo da se napravi delo koje bi zaista prodrmalo postulate malograđanske sveti i navelo na pitanje o svrsi ovakve zapadne civilizacije (asocijacija na vanvremenskog Olivera Stona i "Narod protiv Larija Flinta".).
Ovako je sve nekako "na note". Kao, svi znaju o čemu se radi, a niko ne sme javno da kaže. Prilično smešno, obzirom da je 21. vek već dobro zagazio, a da istorija kinematografije postoji više od jednog veka...
Za čudo, dobri glumci donekle spašavaju stvar, pre svih Feniks i Hofman, ali niz neubedljivih scenarističkih rešenja čine da se i oni utapaju u 137miuta dug traktat o dosadi...
Naravno, poštujem ukoliko neko ima iskreno drugačije mišljenje. I, baš bi voleo da ga čujem...
Đorđe Mijušković