Štrumpfovi 2

Ok, idemo štrumpfno po drugi put. I upravo to i jeste najbolji opis filma. Ponavljanje.  Ma koliko nam uzbudljiv bio prvi deo, 3D redizajna plavaca i njihovog spajanja sa "ljudskim" svetom, ovaj nastavak se može porediti sa drugim seksom sa novom devojkom, posle prvog koji je fantastičan, pun strasti i otkrovenja. Mlako, već viđeno, ovaj put i skoro potpuno neduhovito.

Suviše oslonjen na prvi deo, nešto kao nastavak, sa potpuno istim zadatim elementima, reklo bi se najcrnji eksploit samog sebe. Oko sebe sam imao osobe koje nisu gledale prvi deo i prilično su im bili nejasni zapleti. Čemu to, i kako oni sad uopšte da pogledaju prethodni film da bi se pripremili, jer bez njega naprosto - ne ide (pirati, torenti - zašto stimulisati?). Klasično mi-treba-da-se-oduševimo-što-vidimo-(ljudske)-likove-iz-prethodnog, za koje se i nismo nešto ni prošli put baš vezali, takoreći potpuno ih i zaboravili.

Uostalom, koliko je uopšte bilo potrebno mašte /solidno plaćenog scenariste/ da se smisli sasvim nova avanura, poput starih epizoda crtanih Štrumpfova gde je svaka priča bila celina za sebe.   

Što se tiče sinhronizacije, solidno obavljen posao, mada u ovom nenaviknutom podneblju, prilično smeta nesinhronizovanost pokreta usana ljudskih likova i teksta koji "izgivaraju".

I da, Seka Aleksić, iako unapred i na neviđeno, histerično medijski linčovana, uradila je sasvim dobar posao,  čak slobodno može, usprkos svim predrasudama i pomnijem osluškivanju, da se kaže, - odličan, sinhronizaciju "crne" Štrumpfete Viksi  - možda joj je kranje vreme da batali pevanje i posveti se onome za šta očigledno ima talenta.

Sve u svemu, mnooogo slabiji utisak nego prvi put.

Petar Čubelić