Snežana i lovac

Ako ste primorani da birate između vampiruše Kristen iz "Sumrak-sage" i Šarliz veštice-Teron, koga biste zaista izabrali?

Pod uslovom da vam Kris-Tor-Hemsvort ne vitla čekićem iznad glave...

Baš jedna punokrvna magična avantura epskih razmera, kakva nam je očajnički bila potrebna već duže vreme. Par svetlosnih godina ispred ovogodišnje holi/bolivud sprdnje Ogledalce, ogledalce,

Prija povratak pravim korenima oldskul viteških spektakla, u najboljoj tradiciji onih sa polovine prošlog veka, bez suvišnih blještavih CGI efekata pred zelenom krpom, sinematski baš ubedljivo i celuloidno mistično, stvoreno za staromodnu bioskopsku uživanciju.

Skoro pa vekovno puritansko dizijevsko ispiranje mozga – udarnički Haj-hoooo, haj-ho i predstavka o Snežani kao potuljeno-bespomoćnoj slaboj ženici koju samo muškarac čini kompletnom i svrsishodnom za bilo šta osim kuvanja, spremanja kreveta  i ručnog pranja XXXS gaća uz pevušenje usput, koje je stereotipski zagospodarilo našim umovima i srcima (možda i iz potajne želje ka potpuno potčinjenoj i poslušnoj ženi, kao i iskonske zelje žena za muškim gospodarom), teško pristaje na mitbaster šok-terapiju grimovski-surovom eksplicitnom realnošću pripovedanja. 

Priča je ovog puta konačno vraćena na svoje korene, ovaj put za odrasle, jezovito-mračna i emotivna, verovatno baš ovakvu bi braća Grim rado potpisali ili sami snimili da su imali tehničkih mogućnosti. 

Snežana prava heroina nalik gotik bajkerki, bez dijedemica u kosi i plave haljinice, i najvažnije - na kraj pameti joj nije da zapeva. Mlađan lovac, kao sam Tor koji je sišao sa neba, i jako dobro rešeno  -  sa nevericom među “patuljcima” prepoznajemo Boba Hoskinsa i ni manje ni vise nego Jana Mekšejna (glavnog baju koksaker Dedvuda) i još po nekog…

E, ogledalce, ogledalce, meni je lepša Zla kraljica (kada je u svojim boljim/mlađim izdanjima) od Sneguljice, to je ili moj skriveni fetiš ka vešticama ili Šarliz nešto izmađijala ... ko bi ga znao…