Režija: Mina Đukić
Uloge: Hana Selimović, Mladen Sovilj, Minja Subota, Marko Janjić
Ovaj film je pravo osveženje u srpskoj kinematografiji. Lep, nepretenciozan, polagan, mističan. S harizmatičnom glavnom glumicom, koja povremeno podseća na ideju zvanu Nastasja Kinski iz, recimo "Pariz-Teksas"! S tom razlikom da je Hana srpska Nastasja na biciklu, odnosno u biciklističkom roud-moviju. Neobično i provokativno. A, tu ne mislim samo na onaj seks u kukuruzu...
Ako bi se tražili neki pandani, ovaj film podseća na neke atmosfere koje su stvarali Puriša Đorđević, pa čak i Aleksandar Saša Petrović. Možda, francuski poetičari i romantičari. Mika Antić, daaa... U svakom slučaju, nešto što što nije baš svojstveno ovdašnjim široko-priznatim osećanjima. Zato je i vredno...
Ipak, postoji ona priča o tome kako reditelji sve snoje snove i ambicije unesu u svoj prvi film, rešeni da ga snime upravo takvog kakav je i zamišljen, po svaku cenu, ne čineći gotovo nikakve kompromise, pa tek drugi film, zapravo, govori o tome koliko su sazreli i ispoljili se kao autori. Tako ostaje i opomena za Minu. Jer, u "Neposlušne", kao reditelj i scenarista, sasvim sigurno, unela je i mnogo toga od ličnog iskustva, strahova i snova. Da nije "presušila" u inspiraciji pokazaće baš taj drugi film. Nadamo se da će se on desiti što pre...
I, da - Minja Subota, kao narator - vrhunac!
Presuda: Ovo nije blokbaster. Tek jedan setni film, o odrastanju jedne nedužne devojčice, koju je život načinio devojkom "problematičnih" vrednosti. Kao takvog ga valja i tretirati. Bez prevelike pompe. A, subverzivnog... po dušu! Jer, svi smo mi imali detinjstvo manje-više slično. I, svi smo mnogo obećavali. A, postali smo...
Đorđe Mijušković