Kosma

Izjava rediteljke:

Dok sam snimala svoj prethodni film, o humanitarnim akcijama klovna Džoa Mame iz San Franciska, našla sam se na Kosovu i jedne noći prespavala na podu i stolovima KIM radija, u seocetu na centralnom Kosovu. Bilo mi je zanimljivo da vidim kako ova radio-stanica funkcioniše kao svojevrsni omladinski centar, jedino mesto gde su mladi mogli da se druže, koriste računare, uče i budu informisani. Tada još uvek nisam mogla da pretpostavim da će upravo ta radio stanica postati jedan od „glavnih junaka“ u mom novom dokumentarcu.

Par godina kasnije, moj prijatelj (i budući producent) mi je spomenuo radio stanicu u Goraždevcu, kao potencijalno interesantnu temu za film. U pitanju je još jedno malo selo na Kosovu, izolovana sredina u kojoj živi manje od hiljadu Srba i u kojoj ta radio stanica predstavlja centar života za mlade. Slično onoj u kojoj sam prespavala… Počela sam da istražujem i shvatila da su obe radio stanice deo veće radijske mreže, pod imenom „Kosma“. Pet radio stanica raspoređene su u različitim delovima Kosova i Metohije i svojim signalom povezuju izolovane sredine u kojima Srbi danas žive. Tako je započelo moje veliko putovanje putem zvuka, dugo tri godine i zabeleženo na 120 sati snimljenog materijala.

Kada sam se prvi put vratila sa Kosova, mnogi su me pitali isto: „Kako je tamo?“ Na osnovu mog kratkog boravka, nisam mogla da im dam precizan odgovor. Ali, nisam mogla ni da prestanem da se pitam: „Kako je zapravo tamo?“ I još više: „Kako je ljudima koji tamo žive?“ Izabrala sam da radio zvuk postane moja vodilja u traženju odgovora; odlazila sam svuda gde ga je bilo: na njegov izvor (u radio stanice i mesta u kojima se nalaze), od jedne do druge, put raznih predela, banjskih i planinskih, sve do kuća u kojima su radio prijemnici onih koji slušaju program.

Shvatila sam da odgovor na pitanje „kako je tamo?“ ne može biti jednostavan – zato sam odabrala mozaičnu strukturu, sa mnoštvom prizora i likova, koji bi tako u celini bili u stanju da predstave duh jednog vremena, neki kolektivni osećaj. Moja velika nada je da će film barem delimično uspeti da odgovori na ovo veliko i važno pitanje.