Džobs

Glavna mana ovog filma jeste što nije bar pola sata ili čak i sat duži. Tako bi se svrstao u kategoriju velikana, poput, recimo "Dorsa", "DžFK" ili čak i  "Kumova" (ko je spomenuo "Gandija"?)...

A, svakako da je materijala za shvatanje kompleksnosti ličnosti popot Stiva Džobsa bilo na pretek. Ovako je dat zanimljiv uvid, možda i namerno nehajan, da bi se privukli poklonici renesansnog viđenja ovog čoveka da sami tragaju za "konačnim rešenjem" proučavajući njegovu biografiju i "učenje" na nekom sledećem stepenu, edukujući se baš onako kako bi i sam Stivi očekivao da je, kojim slučajem, bio uspostavljen kao njihov i materijalno duhovni učitelj...

Dakle, dobar film. Bez prenemaganja, direktan, netolerantan, ali i ne osuđujući. Kakav je, zaista, bio Stiv, ostaje da svako zaključi sam za sebe. Neumoljivi "drkoš" (neka mi oprosti na reči) ili pedantni hiper-inteligentni osobenjak? Tek, istorija se pobrinula da njegovo ime upiše u galeriju velikana. Ovaj film je "must read" štivo za svakog ko namerava da ozbiljnije shvati neka ozbiljna životna pitanja i principe.

I, da... insistiram na vezi ovog filma i pomenutih "Dorsa". Scena snoviđenja u onim poljima, naduvanog Stiva, negde s početka filma, toliko je jaka da bi je i Džim Morison potpisao. Mogao je film da krene i u tom smeru, niko ne bi zamerio...

Đorđe Mijušković