Ja sam iz Titovog Velesa

Živimo u Titovom Velesu. Sad je samo Veles, jer Tita više nema, ali mi ga među sobom još zovemo Titov Veles. Imamo fabriku za preradu olova, koju je Tito izgradio u doba socijaldemokratije, koja je u centru grada i zagađuje sve. Rađaju se deca s dve glave i sedam prstiju, ljudi dobijaju rak i umiru prerano. Živim u zajednici koja lagano umire i samo se pitam kad će na mene doći red.

Imam 27 godina i devica sam. Ne zato što ne znam da govorim, bilo je prilika, ali jednostavno nisam srela onog pravog. Uostalom, niko mi se i ne sviđa, a trenutno smo i prezauzete potragom za odgovarajućim mužem za Slavicu. Po meni je ona najlepša žena u Titovom Velesu. Roditelje nemamo, jer nam je otac umro čim nas je majka napustila. Sad je na Safo red da ide, i zbog toga skoro svaki ponedeljak provodi pred grčkom ambasadom u Skoplju. Kaže da je skoro gotovo...