U principu, ovo je dosadan film! Neopravdano predug i preopterećen autorskom željom da se bude ekscentričan po svaku cenu, pa i po cenu zdrave logike.
Svako onaj ko je gledao, recimo, film "Kineska četvrt" koju je stvorio Džon Hjuston, ili doživljaje stamenog detektiva po imenu Filip Marlou u, recimo, "Big Sleep" koje je na film preneo majstor Hauard Hoks, ostaće nedodirnut ovim pokušajem noir-trilera, napravljenim u duhu hipijevsko-lakodrogeraške sete 1970-tih... O duhu i oreolu vanvremenske umetnosti koji je nosio Hemfri Bogart, da i ne pričam...
Mnogo toga ovde je nejasno. Prvo i osnovno - čemu uopšte svi ti likovi, pa se gledalac manje-više izgubi pokušavajući da shvati njihovu suštinu. Egzibicionizam, šta li? Dobro, tu je osnovni zaplet, hipi-privatni detektiv, tu je i njegova bivša ljubav koju nikad nije preboleo do kraja, tu je i njen sadašnji tajkun-švaler, ali tu su i još bezbroj nebitnih likova koji uopšte nemaju nikakvu svrhu u ozbiljnom scenariju, kao na primer, kosooka maserka u valjda kupleraju koja pruža oralne usluge jednoj od svojih uposlenica u trenutku kada glavni lik detektiv traži od nje neku informaciju? A, ona, umesto da mu je da, pozove "koleginicu" i zadovolji je iza pulta??? I ceo film je takav, nekako nedorečen, nit je seks, nit je akcija, nit je smisleni zaplet. A promiču, Kinezi, crnci, nacisti, FBI, psihijatri, zubari... likovi se pojavljuju i nestaju, neobjašnjavajući uopšte svoju sudbinu zašto i kako... paranoja u Las Vegasu...
I kruna sveg tog nesavršenog ludila - rasplet, koji to i nije. Jer, onako smoreni posle više od dva i po sata, očekujete da ćete bar na kraju dobiti nešto više od jeftinog egzibicionističkog anti-klimaksa.
Pri tom, ipak, mora da se kaže da ovaj film ovakav kakav jeste verovatno potpuno odgovara reputaciji koju ima reditelj, po meni isto tako besmislenog filma "Master". Ja takve stvari, jednostavno, ne razumem... I, nikad neću! Ne može svako da bude Hjuston, Polanski, Nikolson, Hoks, Bogart, Mičam...
Đorđe Mijušković