Režija i scenario: Spike Jonze
O, Bože, ovo je stvarno moćan film! Jedan od oni koji je, svakako, naći svoje mesto u istoriji besmrtnih filosofskih ostvarenja ove planete, jednom, kada se negde tamo daleko ona bude pravila. Tu negde, uz inteligenciju koju nude Kjubrikova "2001. Odiseju u svemiru", roman "Grad" koji je napisao Kliford Simak, starogrčki mislioci ili klasična muzika...
Ovo je priča o čovekovom otuđenju koje je nametnulo moderno potrošačko društvo, uslovljenom gubitkom primarnih emocija i željom za promenom... sistema. Čak i ako taj sistem ima glas Skarlet Johanson.
Dakle, čovek, zabludela jedinka, koja u svom kompjuteru instalira novi operativni sistem, onaj čija se veštačka inteligencija neprestano usavršava, dokazujuće tako nesavršenost svog postojanja. Taj čovekov personalni računar, prepoznat kao "Samanta" (E u tom grmu leži Skarlet), prolazi kroz 120-minutnu filmsku katarzu, doživljavajući sopstveno i donoseću čoveku lično oslobođenje. Kao monolit kod Kjubrika/Klarka.
Jeste, ovo je spor film, pogotovo u prvom delu svog postojanja. Ali, to je mirnoća i kolotečina koja razara moždane ćelije, trudeći ih da ih nape do pucanja i potpune revitalizacije koje donosi breme stečenog iskustva, to je celokupnog viđenja jednog umetničkog dela.
A, Spajki je napravio umetničko delo! Baš kao i Hoakin Feniks, u glavnoj ulozi, koja ne silazi s platna gotovo čitavih dva sata trajanja filma. Odavno neko nije toliko briljirao u svojoj ulozi.
Ne baš lak film za gledanje, ali orgazmički izazovan. Uživajte!!!
Đorđe Mijušković
"Postoji mnogo, mnogo osećanja koja jako ubadaju kao iglama u filmu, ali rezultat nekako donosi preteranu umrtvljenost"
"There are many, many feelings stuck into Her, pin-cushion-style, but the result is a kind of overstuffed stupefaction."
Stephanie Zacharek, Village Voice link
"Film je dobio priznanje kritike zbog toga što je uhvatio duh vremena gedžetskog narcizma, ali, mene je pogodilo to što ga je napravio neko ko je mogao da brine i o nekim stvarnim problemima."
"The movie has earned critical acclaim for capturing the zeitgeist of gadget-based narcissism, though it strikes me as the sort of thing made by someone who could use some actual problems to worry about."
J. R. Jones, Chicago Reader link