Specijalni odred 7

Režija: Alberto Rodríguez

Uloge: Antonio de la Torre, Mario Casas, Joaquín Núñez

Standardno dobar krimić! Takvi se sve ređe prave u sadašnje vreme. Bez specijalnih efekata "ovaploćenih" u beskonačnim jurnjavama automobilskim stradama, kung-fu matriks zahvatima, izbegavanja kiše metaka po sistemu "hvala ti Slavko"...

Neee, ovo je jedan "običan" film, takoreći kao da su ga radile vaše komšije, nekako "s dušom", pa samim tim i oporiji...

Priča o policajcima koji baš i ne poštuju doslovno slovo zakona, već vole da tu-i-tamo malo i "čalabrcnu" sa strane, dovoljno je jaka da podseti na to kako neke stvari mogu da se urade i kad izgleda da više spasa nema. E, pa ta četiri momka, nazvana "Grupa 7", dobijaju zadatak da očiste centar Sevilje od droge, kako bi ovaj grad "ušminkan" dočekao otvaranje EXPO svetske izložbe, 1992. godine. Rat sa narkomanima je nemilosrdan, mada po naređenju s vrha, ograničen samo na centar, ali ne i na predgrađa, u koja policajci ne smeju ni da zvirnu. Mada...

Nama posebno zanimljiva priča, obzirom da se odvija tu negde s kraja 1980-tih, pa do već pomenutog otvaranja EXPO, 1992. godine. Zanimljivo koliko je španskim vlastima, uostalom i celom svetu, bilo stalo da ta izložba protekne perfektno i "uglačano", a još je zanimljivije koliko se o toj manifestaciji, u principu, malo zna na ovim prostorima, mada ona ima svetsku tradiciju skoro kao Olimpijske igre. Jer, te 1992. godine, mi smo bili zaokupljeni nekim drugim stvarima, uveliko se već ratovalo, a i na Olimpijadi u Barseloni nismo smeli da nastupamo pod imenom svoje države. A, tamo neki svet pravio je čak i EXPO...

Dobro, ovo je mala digresija, ali u filmu postoji taj "dokumentaristički" efekat, i scenaristički i uopšteno filmski, što mu daje posebnu patinu kada je u pitanju njegova celokupna vrednost. I, čak mu ne smeta ni to, što u njemu nema ni golotinje, ni seksa, da bi zaigrao na kartu jeftinog senzacionalizma po pitanju dovođenja publike u bioskop. Ovako je, nekako, više u skladu sa vremenom o kom priča, a može da bude i "porodični" izlazak u bioskop, slično kako kada su nekada tate vodile svoje sinove na "slične" filmove u jednu od one dve kultne bioskopske sale sa škriputavim stolicama - beše li to ""20. oktobar"...

I, što je posebno važno - SPOJLER - loši momci ne pobeđuju! Kao što to često Holivud ume da napravi...

Đorđe Mijušković