Kopenhagen

Jedan lep film! Onako, neobavezan, ali posle koga se osećate bolje kao da ste i sami zaronili u svet iz koga dolaze glavni junaci.

Priča je to i o prijateljstvu, potrazi za korenima, izazovima ljubavi... Momak, sa svojim najboljim prijateljem i njegovom devojkom, dolazi u Dansku, s namerom da eventualno pronađe žive članove porodice i uruči im pismo njegovog preminulog oca, koji ga je napustio kad je bio mali. Tu, uz pomoć razigrane devojke Efi saznaje da mu je deda živ, ali da je - nacista! Usput se posvađa sa devojkom svog prijatelja, naravno i sa njim, zaljubi se u slobodoumnu Efi, ali sazna da ona ima 14 godina! Prijatelj ga nazove "pedofilom" neposredni pred njihovu tuču. I, da... Efi, pokaže svoje gole grudi u krupnom planu! Tako je to valjda tamo...

Ali, ono što je glavna vrednost ovog ostvarenja jeste ta njegova "nevinost", uprkos svim "putevima" kojima je mogao da skrene. To osećanje "plemenitosti", "lepršavosti", čak i "optimizma" .  Više nego dovoljno da se probude neka davno vam zaboravljena osećanja,zar ne? I potražite još ovakvih filmova... ili života...

Đorđe Mijušković