Argo

Ben Aflek je režirao, producirao i glumio u „Argu“, filmu zasnovanom na istinitoj priči o tajnoj misiji za izbavljenje šestoro američkih državljana zarobljenih u Iranu, nakon šokantnog opsedanja američke ambasade u Teheranu 1979. godine. Grupa je uspela da pobegne revolucionarima i sakrila se u kući kanadskog ambasadora. Međutim, „gosti“ su se našli u opasnosti da budu oteti ili ubijeni. Dok vreme neumitno teče, vrhunski CIA stručnjak Toni Mendez je osmislio neverovatan plan kako da ih izbavi.
U današnjem dobu preplavljenom informacijama, deluje neverovatno da je čitava operacija bila tajna dok je nije obelodanio Bil Klinton 1997. godine. „To je bio skriveni uspeh u teškom istorijskom trenutku. Toni je bio prijatelj sa šminkerom Džonom Čembersom i znao je da je sasvim uobičajeno da filmski radnici putuju u potrazi za različitim lokacijama. Smislio je plan koji nikom drugom ne bi pao na pamet,“ navodi Ben Aflek. „Ideja je bila da njih šestoro imitiraju kanadsku filmsku ekipu koja se našla u kratkotrajnoj poseti kako bi osmotrili lokaciju za snimanje. Takva igra bez pravila je prilično rizična. Najopasnije je bilo izbegnuti hirovitost ljudi iz okruženja. Nismo mogli da predvidimo šta bi se desilo da su ih uhvatili.“ Aflek dodaje: „To je jedan od najboljih scenarija koje sam do sada pročitao. Uvek znam kada pronađem dobru priču, a Argo nisam mogao da ispustim iz ruku. Srećan sam što sam dobio priliku da ga režiram“.
Scenarista Kris Terio kaže: „Bio sam oduševljen pričom. Fascinirao me je Toni Mendez, koji je osmislio kreativan i neobičan plan, a zatim ga i sproveo u delo. Da smo sami napisali ovakav scenario, siguran sam da bi nas odbili uz komentar da nam gledaoci ne bi verovali. A Toni je uspeo da ubedi američku vladu da preduzme nešto što je daleko luđe od bilo čega što bi većina holivudskih studija smislila. Kad god bih razmišljao o širini priče i istorijskim događajima, setio bih se da je ovo u suštini priča o ljudima koji se trude da nađu najbolje rešenje u izuzetno teškim okolnostima.“ 
Ben Aflek ističe da nisu nameravali da snime dokumentarac: „Istina je bila fascinantna, a naš najveći izazov je bio da istovremeno prikažemo životnu dramu i suvu komediju. Humor predstavlja bitan deo scenarija, ali takođe je bilo važno da smeh ne ugrozi dramatiku i neizvesnost priče. Na početku film ima veoma ozbiljan ton, koji se polako menja kada se radnja seli u Holivud. Alan Arkin i Džon Gudmen su se ponovo pokazali kao pravi majstori svog zanata.“
Film je takođe zanimljiv iz vizuelnog ugla, jer rekreira epohu s kraja 1970-ih i početka 1980-ih, praveći kontrast između Vašingtona, Holivuda i Teherana. „Dugo smo proučavali ta tri ambijenta, kako bi priča bila što uverljivija,“ navodi Aflek. I sam kanadski ambasador Ken Tejlor je zadovoljan konačnim rezultatom: „Film je fenomenalno dočarao tenziju u Iranu i posvećenost diplomata u delikatnoj situaciji. Takođe ima savršen tajming: iako se sve dogodilo pre 30 godina, sličnu situaciju lako možemo zamisliti i danas.“  

BRAJAN KRENSTON (Džek O'Donel) dobitnik je tri uzastopne Emi nagrade za ulogu u seriji Čista hemija, nakon čega se pojavljivao u vodećim holivudskim ostvarenjima: Totalni opoziv, Vozač, Vreme roka, Zaraza, Džon Karter, Leri Kraun. Povremeno se bavi i režijom.   

DŽON GUDMEN (Džon Čembers) proslavljeni je holivudski televizijski i filmski glumac, čiju su karijeru obeležili filmovi različitih žanrova: od Glumca, Povratka u igru, O brate, gde si?, do Veliki Lebovski, Svemoćni Evan i Bejb.

ALAN ARKIN (Lester Sigel) gradio je podjednako uspešnu pozorišnu, televizijsku i filmsku karijeru (s preko 70 filmova), koja je krunisana Oskarom za najbolju sporednu ulogu u filmu Mala Miss Sunshine. Njegova gluma obeležila je filmove poput: Edvard Makazoruki, Marli i ja, Omiljeni par, Uhvati Smarta, Mapetovci, Glengeri Glen Ros, Gataka. Takođe je pozajmio glas u više animiranih filmova.     

BEN AFLEK (Toni Mendez/reditelj/producent) je započeo rediteljsku karijeru 2007. godine filmom Nestala, za koji je dobio nagradu Nacionalnog odbora kritičara, a nastavio je filmom Grad lopova, koji je proglašen za film godine od strane Američkog filmskog instituta. Kao glumac se proslavio ulogom u filmu Dobri Vil Hanting, nakon čega su usledili: Armagedon, Perl Harbor, U igri...

Za one koji vole filmove po istinitim događajima. Dobre filmove! Jer, Ben Aflek je ovde obavio majstorski posao. I na platnu, i iza njega.

Jeste, ovaj film nekako može da se shvati i kao reklamni za CIA momke, ali slične filmove je ranije pravio i Džon Vejn, recimo, pa ga je većina od nas volela...

U svakom slučaju, kad se pogleda nešto ovako, ostaje pitanje zašto se u domaćoj kinematografiji niko svih ovih poslednjih 70-tak godina niko nije setio da naprqavi nešto slično. Uz, naravno, časne izuzetke "Valtera koji brani Sarajevo" i sličnih mu herojskih partizanskih atmosfera. Tek, možda "Ustanička ulica", mada tamo ne stoji da je snimano po stvarnom događaju...

Možda je mogla ovde da su ubaci još malo samoironišuća nota prema američkoj politici, ali to bi, verovatno, bio sasvim drugi film. Ovak je dobijen jedan napet, gotovo poludokumentarni triler, lišen akcionalističkih egzibicija poput onih koje izvode superheroji tipa "Rambo" ili "Plaćenici". I u tome je njegova glavna vrednost.

Čekajući onaj domaći serijal o Draži i Titu... 

Ili, da čujemo šta iranska strana ima da kaže o onome o čemu zbori Ben Aflek...

Đorđe Mijušković