Zaraza

“Nemate često priliku da napravite film koji se bavi temama koje su svima bliske, a da je istovremeno napeti triler,” kaže reditelj Stiven Soderberg. “Ono što “Zarazu” čini tako zastrašujućom na racionalnom, ali i intuitivnom nivou je činjenica da je, iako fiktivan, zasnovan na naučnim činjenicama i realnim mogućnostima – viđenim kroz dramu pojedinačnih života koji bi mogli biti zauvek izmenjeni.”
Reditelj Stiven Soderberg i scenarsita Skot Berns objašnjavaju kako je nastala ideja za film: “Želeli smo da pokažemo koliko su ljudi nezaštićeni na javnim mestima i da se često razbole na putovanjima. Ako se nađemo u istom avionu ili se rukujemo sa zaraženom osobom, a potom nesvesno protrljamo oči, to može da izazove iritirajuću prehladu, ali šta ako se ispostavi da takvi bezazleni kontakti prenose nešto daleko gore? I ako to odjednom poprimi svetske razmere? Ogroman broj ljudi bi mogao da strada pre nego što shvate šta ih je snašlo, a nemoguće je predvideti odakle virus dolazi, ko će ga sledeći dobiti i kako se pobeđuje.”  
Met Dejmon dodaje: “Tempo filma prati razvitak bolesti i prenosi osećaj užurbanosti i ideju da se stvari lako mogu otrgnuti kontroli. Stiven zna kako da isprati više različitih tokova i da im se vrati u pravom trenutku.”
“Mislim da će film biti šokantan, dramatičan i uznemirujuć,“ kaže Džud Lo. „Ne dodirujte kvake, ne rukujte se sa ljudima.. odjednom sve te sitnice postaju deo vaše svakodnevice.“
„Moj lik tvrdi da ima više žrtava nego što se zvanično prijavljuje, kao i da verovatno postoji lek koji se javno prećutkuje. On veruje da ljudi moraju da dele informacije, posebno u ovakvim ekstremnim situacijama. Njegova potraga za istinom se može protumačiti kao herojska, iako ne mari uvek za posledice svega što objavljuje,“ zaključuje Lo.  
Gvinet Paltrou je podjednako zaintrigirana činjenicom da se priča odnosi na naše iskonske strahove i instinkte za preživljavanje: „Zapitate se koliko ste stvarno spremni za krizu ovakvih razmera, gde biste otišli po hranu i vodu. Toliko se oslanjamo na društvenu infrastrukturu da mislim da bismo se našli u ogromnom problemu.“
Marion Kotijar se slaže: “U ovakvim situacijama naš najveći neprijatelj je vreme. Koliko god da smo brzi, virus se širi, mutira, ljudi umiru i panika se širi. U borbi za život nema pravila – sve se drastično menja.”
Lorens Fišburn igra “pametnog, kompetentnog čoveka, glas razuma, od koga se očekuje da pronađe najbolje rešenje.” On dodaje: “Ljudi izgledaju i funkcionišu normalno, a niko ne shvata da postoji razlog za brigu, dok stanje ne postane alarmantno.  Mislim da “Zaraza” ne postavlja pitanje da li bi sve ovo stvarno moglo da se desi. Više je pitanje kada će.”

Marion Kotijar (Dr. Leonora Orantes) prva je glumica koja je osvojila Oskara za glavnu žensku ulogu odigranu na francuskom jeziku (glumeći Edit Pjaf u filmu „Život u ružičastom“). Dobitnica je Zlatnog globusa, nagrada BAFTA, Cezar, i mnogih drugih. Sarađivala je sa čuvenim rediteljima poput Kristofera Nolana (Početak), Vudija Alena (Ponoć u Parizu), Luka Besona (Taksi), Ridlija Skota (Dobra godina), Majkla Mana (Narodni neprijatelj) i Roba Maršala (Devet).     
Met Dejmon (Mič Emhof) proslavio se trilogijom o Džejsonu Bornu, ali i filmovima „Igraj svoju igru“, „Dvostruka igra“, „Sirijana“ i „Dobri Vil Hanting“, za koga je dobio Oskara za najbolji scenario. Godine 2010. nominovan je za najbolju sporednu ulogu za film „Nepobedivi“, a ostvario je zapažene uloge u filmovima „Doušnik“, „Drugi život“ i „Agenti sudbine“.  
Lorens Fišburn (Dr. Elis Čiver) proslavljeni je američki glumac i producent, dobitnik brojnih priznanja. Najpoznatiji je po trilogiji „Matriks“, a pamtimo ga i po filmovima „21“, „Nemoguća misija 3“, „Napad na policijsku stanicu 13“...  
Stiven Soderberg (režiser) još 2000. godine osvojio je Oskara za film „Putevi droge“, a bio je nominovan i za film „Erin Brokovič“. Takođe je režirao filmove „Doušnik“, „Če“, „Igraj svoju igru“, „Solaris“ i „Kafka“.