Nakon incidenta prilikom brijanja svojih intimnih predela, nađe se u bolnici, gde skejtborduje hodnicima i seća se svojih masturbacijskih doživljaja, zavodljive snage svojih nespranih mirisa i upotrebljenih tampona koje menja sa svojom najboljom prijateljicom Korinom! Istovremeno, svojim "bezobraznim" govorom, šarmira zgodnog mladog bolničara i pravi plan kako da se pomiri sa roditeljima...
Režija: David Wnendt
Uloge: Carla Juri, Christoph Letkowski, Meret Becker, Axel Milberg, Marlen Kruse, Edgar Selge
Film-bomba! Degutantan u svojoj provokativnosti, ali - zabavan! A, to je vrlina pred kojom mora da se skine kapa! Jer, od ove teme načiniti ostvarenje koje je lišeno stida "roditeljskih očiju", usled zajedničkog gledanja u bioskopu, jeste nešto što predstavlja vrhunac umetnosti i estetike. Dobro, uz predznak "treš"...
Film pred kojim "Pedeset nijansi siva" stoji skrušeno kao đačić koji se upiškio u gaće pred celim odeljenjem na sred časa "Svet oko nas". Direktan i bezobrazan, kao skandinavske seksi-komedijice iz 1970-tih, s tom razlikom da ovo nije "seksi-komedijica", već ozbiljan film s primesama "seksi-komedijice". A, udara prilično jako u samo pore moralne populistike, dušebrižništva i "tradicionalnih vrednosti" savremenog konzumerskog i seksom opterećenog društva zapadne provinijencije.
Ako mi dozvoli Rambo Amadeus da se iskoristim njegovom kovanicom KPGS, ovde su do krajnosti iskorišćeni pojmovi "kurac", "pička", "govno" i "sisa", i to je posebna vrednost što se "začeprkalo" toliko duboko i bez kompromisa. Za jedno filmsko delo - dosta! A, tematika? Pa, pričajte deci... i s decom...
Đorđe Mijušković