Travelator

Scenario i režija: Dušan Milić

Uloge: Nikola Rakočević, Boris Isaković, Branka Šelić, Khetanya Henderson, Dieter Meier, Jack Dimich, Milan Jovanović Strongmen, Slavko Labović

Ovo je vizuelno jedno potpuno novo filmsko iskustvo u našoj kinematografiji! Ali...

Postoji puno prečica kojim je film mogao da zaore, da bi bio i mnogo bolji. To se, prvenstveno, odnosi na, ipak, priličan nesklad između dubine scenarija i autorove želje da zaseni vizuelnošću prikazanog. Jer, nekako sva ta polazna osnova o momku koji se drogira video igricama/pucačinama, pa ga neki opasni momci unajmljuju da i u stvarnom životu ubije za njihov račun, ostala je nedorečena usled svih tih "svetlostih" egzibicija, kojim gotovo svaki kadar odiše... što pomalo i smeta nenaviknutom oku prosečnog bioskopskog gledaoca željnog, pre svega, komunikativne priče.

Jedno od zakonitosti dobrog filma, pre svega onog žanrovskog, jeste da gledalac saoseća s sudbinom glavnog junaka, pati kada njega boli i raduje se kada on strmekne svoju pesnicu u nevaljalčevo lice. To, ovde, jednostavno  nije slučaj, jer priča o momku Slovencu, koga glumi Nikola Rakočević, nekako ne ide uz osećanje da je on profesionalni ubica odabran da ubije "državnog neprijatelja br 1" u šlajštećem Las Vegasu. Jer, Nikola je svoju transformaciju u bed-gaja već odigrao u maestralnom filmu "Šišanje", pa se, uprkos njegovom naporu da prikaže psihološki užas Travelatora, nekako čini da je film neodlučan po pitanju efekta koji želi da izazove kod već preodređenog mu "prosečnog gledaoca". Bergman, Tarkovski, Dolf Lungren ili Stiven Sigal? Ne može se i jedno, i drugo, i treće, i četvrto. Jednostavno suviše je krupan zalogaj...

Čak i ceo taj podtekst, o izbegličkom kampu u Krnjači, gde Slovenac/Rakočević stoluje sa svojom majkom obolelom od raka (i zbog čije terapije skokne na brzaka u šljašteći Vegas da prvi put u životu ubije stvarnog lika bez trunke obuke da rukuje stvarnim oružjem, kao da je u pitanju vožnja tramvajem u susednu beogradsku opštinu, a ne na drugi kontinent), deluje nekako patetično nedorečeno, obzirom da se moglo mnogo više da se insistira na motivima za uopšte pojavljivanje svih "junaka" i "antijunaka" upletenih u ovu priči. A, ima ih...  

Dakle, pre nego pogledate "Travelatora" spremite se, pre svega na jedan vizuelni eksperiment, a ne na priču koja će vas scenaristički vezati za bioskopsku stolicu. Kome je to dosta, svaka mu čast. Onima koji traže "Malog Budu", "Spomenik Majklu Džeksonu", pa čak i "Branio sam Mladu Bosnu", bioskopski mrak ovaj put neće baš prijatan...

Malo više da su iz bekgraunda izbijale varnice poput one, recimo, iz scene seksa između Ketanije i Nikole, a malo manje da se insistiralo na citiranju religioznih nebuloza lažnih proroka pre svega onih lasvegaskih, koji, nepotrebno opterećuju film, nebrojeno puta ponavljajući manje-više jednu-te-istu dosadnu rečenicu, koja, uzgred, na kraju i ne zapamtite. Eto, toliko je bitna...

Đorđe Mijušković