Titove naočare

Veoma šarmantan film. Intimna priča o traganju za životima koji su njeni roditelji imali, pre nego što je Adrijana postala dovoljno svesna i odrasla da postavlja pitanja. Priča je to o razlozima zbog kojih su Jakob Altaras i Tea Altaras uglavnom prećutkivali razloge zbog kojih su napustili Jugoslaviju, iako su svojevremeno bili viđeni građani te zemlje, da ne kažemo partizani i komunisti...

Adrijana, sada udata za nemačkog gospodina, sa dvoje dece, pokušava da kroz film krene na svojevrsno "hodočašće" krajevima i putevima koji su obeležili živote njenih roditelja. Rođena je 1960. godine u Zagrebu. Njeno rano detinjstvo obeležila je i mala uloga u filmu "Doživljaji Nikoletina Bursaća", a pošto je nedugo po snimanju filma napustila Jugoslaviju, sve do nedavno nije bila u prilici da uopšte pogleda ovaj film. Baš kao ni jeni roditelji, koji su to učinili tek u svojih sedamdesetim godinama.

Došavši u Nemačku, u grad Gisen, otac je postao priznati radiolog, dok je majka je radila kao arhitekta u gradskoj upravi. Adrijana je odrastala kod tetke u Italiji, sve dok nije došlo vreme za upis u školu. Tada su je roditelji odveli u internat. 

"Titove naočari" predstavljaju deo porodične istorije, jer se tiču porodične legende po kojoj je otac navodno, sastavio slomljene naočare Josipa Broza, dok je trajao napad Nemaca na Vis. One predstavljaju filmski motiv za Adrijanu da krene i put Bleda, Zagreba, Raba... mesta na kojima su njeni roditelji u toku Drugog svetskog rata patili i borili se da dokažu svoju ljudskost i poštenje. Svojim britkim, duhovitim opaskama, tokom puta, Adrijana kazuje iskazuje i veoma intrigantne životne poruke, ne libiće se da iskreno progovori o Jevrejima, ustašama, ratnim i poratnim progonima u SFRJ, ali i o bračnim neverstvima svoga oca... Zbog svega toga, nadamo se da će se ovaj film uskoro pojaviti na nekoj od domaćih televizija. Pa, reprizirati. Pa ponovo.... I opet...

Đorđe Mijušković