Film po kultnom postapokaliptičnom romanu koji je napisao Maks Bruks, u kome predstavnik UN, piše izveštaj o najvećem zombi ratu, na osnovu intervjua sa preživelima...
Džeri Lejn je bio sa svojom porodicom kada je mirnu vožnju prekinula saobraćajna gužva u gradu. Lejn je nekada radio kao islednik za Ujedinjene nacije i sada ima osećaj da to nije samo uobičajen zastoj u saobraćaju. Policijski helikopteri paraju nebo. Policajci na motorima bezglavo jure... Ceo grad je odjednom u haosu.
E, pa, moglo je ovo mnogo, mnogo, bolje! Ali, Bred, očigledno nije Tolstoj, pa ni ovo nije "Rat i mir", Šteta, jer dobar fiilm traži samo malo uverljiviji scenario, a ne džinovski spot...
Ali, ovo je, očigledno, "one man show" film, namenjen ljubiteljima lika i dela Breda Pita (i Anđeline, ako se gleda malo šire...). I, što je posebno važno za Srbe - Nikole Đurička, koji, kao kao pilot beloruskog aviona, razmeni dve-tri rečenice sa Bredom mu...
Svi ostali likovi kao da ne postoje. Površni, letargični, nedorađeni. Kao i njihovi odnosi. Malo šta se zna o Bredu, nekom izgleda važnom službeniku UN, koji se nešto kao posvađao sa pretpostavljenima i otišao u samoproklamovanu penziju. Onda ga ovi zovu da se hitno vrati u službu, jer, kao, sudbina čovečanstva zavisi baš od njega... Mora se pronaći lek protiv zombitizma...
A, Bred se, kao, nećka, jer mnogo voli svoju porodicu, ženu i dve ćerkice, od kojih jedna ima astmu, i.. bla... bla... patetika... kasnije ničim opravdana....
Onda počinje špartanje planetom - malo Južna Koreja, pa Izrael, Irska... sve u potrazi za lekom... I svuda tu, kao, sreće neke ljude, koji imaju svoje epizodice od po 2,5 minuta, i svuda naleće na zombije sa supermenskim osobinama, i svuda uspeva da se za dlaku izvuče, dok ne shvati u kom "grmu leži zeka"... ali, da ne ptkrivamo kraj...
Samo ću reći da lek protiv zombitizma, i nije baš tako originalan, a da je sličnu teoriju postavio još tada Jugosloven Neven Orhel, tamo negde 1980-tih, u romanu "Uzbuna na odjelu za rak".
Sličnih katastrofičnih filmova bilo je, i biće, verovatno, još mnogo u istoriji kinematografije. Ovaj, Bredov, mogao je da bude "lektira", ali, nekako više ostavlja utisak "već viđenog gradiva".
Đorđe Mijušković