Sunčanica

Režija:  Никита Михалков

Uloge: Мартиньш Калита, Виктория Соловьева, Анастасия Имамова, Милош Бикович (Miloš Biković), Сергей Серов, Ксения Попович, Андрей Попович, Александр Устюгов, Александр Обласов, Александр Борисов, Максим Битюков, Илья Кипоренко, Сергей Бачурский, Кристина Кириллова, Алексей Дякин, Нина Сизова

Jedan širok film. Kao ruska duša. Na stranu to što je Beograd odabran za mesto njegove svetske premijere, što nam je donelo glamur kao u najboljim danima. Onaj osećaj da ste deo sveta, i da još vredite na kapi nebeskoj. I, da tamo negde daleko, neko još veruje u vas, kad vam je podario da budete glasnogovornik jedne ovakve svetkovine. 

A, film? Jeste, vrhunac emocije, ona prave, nepatvorene, opominjujuće... Priča o ljubavi i ratu, koja insistira na pitanju - "Šta nam se to desilo i zašto?". Epopeja o stradanju, koja direktno probada onim "Samo da rata ne bude", a, zapravo, skoro bez ijednog ispaljenog metka u tri sata dugom skazanju. Umetnost je to - napraviti film o ratu i njegovom besmislu, a bez prangijanja ubitačnih kuršuma, s ove ili one strane svejedno...

Belogardejci, crvenoarmejci, četnici, partizani, komunisti, antikomunisti, carevi i njihova nova odela... kad jednog dana nas ne bude, ovakvi filmovi će ostati. I, pitaće nas zašto ih nismo slušali? Jeste, Mihalkov je iskomponovao muziku. Da li ćemo ostati gluvi zanavek...

I ta parola - "Beograd je svet!" Koji? Onaj u koji mora da dođe Nikita da nam pokaže šta smo nekad bili?

Bioskopi? Gde su Vam bioskopi u kojima bi ovakve i njemu slične filmske rapsodije mogle da se prikazuju? Ili su sve prekrili "blokbasteri", kokice i šaš? A, sećanje sve više bledi...

Đorđe Mijušković