Dramatična ljubavna priča na poprištu jedne od najslavnijih i najkrvavijih bitaka Drugog svetskog rata, koja se odigrala 1942. godine, nakon što su nacističke trupe zauzele jednu obalu reke Volge.
Posle neuspešnog pokušaja da pregaze reku i izvrše kontraofanzivu protiv nemačke armije, ruske trupe bile su prinuđene na povlačenje snaga.
Ipak, nekolicina vojnika uspela je da se domogne obale koju su držali Nemci i iskrcaju. Budući da su bili malobrojni, skrivaju se u priobalnoj kući, gde upoznaju jednu devojku, kojoj su Nemci zaposeli dom, a ona sama nije na vreme napustila liniju fronta.
Usred vihora ratnih strahota rađa se ljubav, a od tog trenutka vojnici imaju jedan zadatak - da nju zaštite po svaku cenu.
Režija: Фёдор Сергеевич Бондарчук (Fedor Bondarchuk)
Uloge: Thomas Kretschmann, Yanina Studilina, Heiner Lauterbach
Nažalost... nije to "ono"!
Filmu, očigledno zamišljenom kao vrhunskom spektaklu - nešto fali. Možda da je malo manje prepatetičan. Ili, da autori nisu hteli da naprave "matriks" verziju čuvene ratne epopeje, već da su se opredelili za grozu realizma. Nekako, ne ide, sve to, mnogo liči na Radoša Bajića obogaćenog hiper-moćnim specijalnim efektima. Gde se dede čuvena "slovenska duša"?
Mnogo toga umotano je ovde, ali malo toga raspetljano. Kao da je, pri tom, zaboravio da pruži potpuno smisao viđenom, pa izgleda da se najviše škrtarilo upravo na onome što je za jedan film najvažnije - smislenom scenariju. Jer, čak i da je reč o "propagandističkom materijalu", mnogo je "rupa" da bi one ostale neprimećene. Ipak je ovaj film snimljen tamo neke 2013. godine, kada su mnoge istorijske činjenice već uveliko podložne vremenskom ispitivanju, a sve izgleda kao da je u pitanju ne baš mnogo vično sklepan vojni žurnal knematografskog odeljenja moćne "Crvene armije".
Podseća na "Veliki transport", Veljka Bulajića, verovatno jedan od najslabijih partizanskih filmova ikad snimljenih. Velika šteta, jer filmova o jednoj od najčuvenijih bitaka tokom Drugog svetskog rata, i opsadi Staljingrada, bilo je već dosta, da se ne bi reklo da autor nje imao matricu.
Đorđe Mijušković