Spasavanje gospodina Benksa

Režija: John Lee Hancock

Uloge: Ruth Wilson, Tom Hanks, Colin Farrell, Emma Thompson, Paul Giamatti

Opet jedan od onih filmova koji su mogo toga hteli, a izneli suštinski jako malo, gotovo ništa...

Urađen svakako u nekom modernom trendu, kao, na primer, u slučaju isto tako crtica-biografskom filmu Hičkok, gde se na dva sata razvuče neverovatno kratak delić nečijih života, u ovom slučaju dve nedelje. A za dve nedelje u ničijem životu ne može da se desi rat i mir, pa makar to bio i sam Volt Dizni i "snobovska" autorka Meri Popins, P. L. Travers

Naravno na sve to, opet u nekom trendu, ide i prilična žanrovska neopredeljenost, pa se čas trudi da izmami neku suzicu udarajući na svaku moguću sentimentalnu tačku, idući od jedne oprobane patetike preko druge, a čas želi i da izmami smešak - i jedno i drugo mu slabo polazi za rukom, postavljajuči se tako u red sa TV dramicama, gde scenaristički i pripada.

Moguće je i da Amerikanci sasvim drukčije doživljavaju sudar engleske i američke kulture i govora i manira, nalaze duhovitost u tome koju mi ne osećamo, patriotski zdušno i glasno navijajući za svog voljenog skoro vodviljski prikazanog Diznija da uspe da otopi ovu ostrvsku santu leda.  Ili da je jednostavno dohvati prebaci preko kolena i išljepka po turu, sasvim u duhu tog vremena.

Iako ceo film izgleda kao Klerk Gejbl vs. Margaret Tačer, neizbežno je da će se zakititi ponekim "Oskarom".

Interesantno je da iako u ovom filmu prikazana kao hladna i drska osoba bez ikoga, istorijski P. L Travis je imala burne biseksualne veze sa muškarcima i ženama. Kada je imala 40 godina, usvojila je bebu dečaka iz Irske, Kamiliusa, unuka Jozefa Honea koji je bio Jejtsov biograf. Dečak je bio jedan od bizanaca, ali je Travers odbila da usvoji i njegovog  brata. Kameliusa je izabrala po savetu svog astrologa. Svog brata prvi put slučajno je sreo u baru u Londonu kada je imao 17 godina. Tokom Drugog svetskog rata provela je dva leta sa Navaho i Hopi indijancima proučavajući njihovu kulturu i jezik, a burne 1960-te u Japanu izučavajući zen.

Takođe izvrnuta, zarad obaveznog holivudskog hepienda, jeste  sama činjenica da je ona u bioskopu plakala, ali ne od sreće nego od nemoćnog besa, pošto ju je Dizni "prevario" dajući joj kontrolu nad scenarijom, a zabranivši uvid u montažu, gde je upravo dodao sve one elemente protiv kojih je ona bila, iskusno pogodivši ukus publike, snimio planetarni hit ovenčan "Oskarima". 

Nepomenuta je i posledica toga je da je ona testamentom zabranila da ikada više Dizni i njegovi studiji koriste neki od njenih likova.

Da je gđica Travis kojim slučajem živa imala bi živopisne komentara za ovaj film o njoj.
Kako je kasnije povodom filma "Meri Popins" izjavila "To je bilo kako kad bi ste uzeli kobasicu izbacili sav sadržaj, ostavili samo kožicu, i napunili je svime što vam padne napamet - onim što nema nikave veze sa originalnim sadržajem". Upravo u ovom poređenju krije se i najbolji opis i ovog filma - još jednom su joj uradili istu stvar, možda je osveta studija u pitanju...

Šteta, sudeći po ovim faktima iz realnog života, što ovo nije kompletan i necenzurisani biografski fim, bilo bi mnogo zanimljivije.  Da je bar biografski film o jednom od glavnih aktera... Ovako ga upravo i treba posmatrati samo kao jednu kratku epizodicu...

Petar Čubelić

"Spasavanje G.Benksa je besramni korporativni PR, ugodni samopromotivni Dizni film o snimanju Diznijevog filma"

"Saving Mr. Banks" is a shameless wad of corporate PR, a feel-good, self-serving Disney film about the making of a Disney film.
Colin Covert, Minneapolis Star Tribune  link

"Reklama za koju ljudi moraju i da plate da bi je videli"

Advertising that audiences have to pay to see. 
Kelly Vance, East Bay Express link

"Da parafraziram Mary Poppins, "Puna kašika sećera pomaže da se izmenjena istorija proguta", na očaravajući način!"

To paraphrase Mary Poppins, "Just a spoonful of sugar helps revisionist history go down," and in a most delightful way!
Kam Williams, Baret News