9864

R100

Japan, 05 oktobar 2013

Sinopsis

Takafumi je uglavnom uglađeni otac, koji beži od pritiska svakodnevnog života tako što se pridružuje misterioznom sado-mazo klubu. Poenta kluba jeste da tkz. "kraljice", posećuju klijente u stvarnim životnim okruženjima. I, dok, u prvom trenutku, Takafumija prija kada prima ponižavajući "divlji tretman" od žene u lasteksu na mestima kao što su kafei ili restorani, veoma brzo shvata da je otvorio vrata koja ne mogu da se zatvore...
R100

Nemoćan da prekine veze s s-m klubom, postaje meta proganjanja i nemilosrdnih "dominatorki", od koji svaka ima veoma jedinstven "talenat". Takafumi mora da odluči - da li će da okrene stvari u svoju korist ili će "zaglibiti" još dublje gazeći mračnu stranu svoje seksualnosti...

R100

Kasting

Režija: Hitoshi Matsumoto

Uloge: Nao Ohmori, Mao Daichi, Shinobu Terajima, Matsuo Suzuki , Atsuro Watabe 

R100

Kritika

U principu, ovo je besmislen film! Mada, i "Pedeset nijansi sive" jeste besmislen, pa je, ipak, gledan! A, nekako, i po temi imaju dodirnih tačaka - sadomazo, bondidž, trte-mrte...

Kako opravdati relativno visoke ocene kritičara? Tako, čak na sajtu "Rotten Tomatoes" film ima čak 82 odsto povoljnih ocena, mada je na IMDB to mnogo podnošljivijia ocena - 6,1. Zato je valjda to i privuklo one silne znatiželjnike koji su učinili da jedna ponoćna projekcija na FEST-u 2015 bude rasprodata! Kako li su se osećali posle filma? Što se mene tiče, samo onaj ko nije upoznat s najbenignijim našim tandara-madara komedijicama, tipa "Vampiri su među nama" ili "Ćao inspektore" može da primeti išta zanimljivo u ovom predugom glupiranju...

Odmah negde, već posle uvodnih minuta, postaje jasno da R100 neće biti dobar triler (čak ni erotski), poput, recimo, onog "Igra" iz 1997. godine, s Majklom Daglasom. A, ideja je slična - otuđeni muškarac obraća se misterioznom "klubu" u nameri da mu ovi priušte malo iznenađenja i adrenalinskog zadovoljstva u životu. Samo što u ovom "klubu" vrebaju dominatorke, predatorke u lasteksu, željne ponižavanja muškaraca koji im za to plate. E, pa kad ova moguća premisa izgubi svaki dodir s stvarnosti, uvodeći likove poput "kraljice pljuvanja" ili "kraljice gutanja", pretvarajući same sebe u blentavu parodiju, gubi se i bilo kakva ozbilnost ideje filma. 

Dakle, kome je ovo uopšte namenjeno? Hitno pošaljite u Japan sabrana dela Zorana Ćalića!!! 

 

Đorđe Mijušković 

Podeli sa prijateljima

Ostavite komentar

Ostavili ste komentar kao gost.

Pretraga Filmova

Full Review William Hill www.wbetting.co.uk