Tri američka tinejdžera, na proputovanju kroz srednju školu, prave rođendansku zabavu da bi sebi obezbedili zavidan status među drugarima. Kako noć odmiče, stvari se sve više otimaju iz ruku. Ili, ne?
U svakom slučaju, ovaj film je opomena za sve roditelje i interventne brigade, ma gde da se nalazili.
Režija: Nima Nourizadeh
Uloge: Thomas Mann, Oliver Cooper, Jonathan Daniel Brown
Jedan potpuno pošten i nepretenciozan film o odrastanju i sasvim ljudskoj ideji i dizanju rejtinga trojice tinejdžera među vršnjacima, koji nam deluje još optimističnije, duhovitije i iskreno emotivno neisfolirano, jer ga gledamo samo dva dana posle crne rupe koja nas je usisala - domaćeg filma "Klip", posle koga jedva izlečismo masivnu glavobolju, i gađenje, a slične je generacijske teme odrastanja u predgrađima kao i ovaj film.
Kada pogledamo malo u rasterećeni svet, počnemo ponovo da dišemo, da se iskreno smejemo u bioskopskoj sali, prepoznajući sebe u situcijama američkih klinaca, koji umeju da se zezaju na iskonski opušten univerzalni način, bez potrebe da negiraju sebe i glumataju ludilo... jednostavno prirodno, a i oni su i promiskuitetni, i piju i drogiraju se... ali uz normalnu muziku, i u duši nisu se nešto mnogo promenili u odnosu na naše tinejdžerske dane nekada davno na ovom prostoru, a imaju i oni facebook, i vole da prave video klipove....
Shvatimo na kraju, da je ipak samo ovaj naš nevidljivim kulturološkim rešetkama izolovan prostor, trajno unazađen i unakažen negovanim primitivizmom pinkova, grandova, evokacijom silovanjem čukunbaba genetski usađenog obožavanja zurlanja orijentalnih narodnjaka, nametanjem sistema gedžovanskih vrednosti, i davanjem legitimiteta onima koji su krišom slušali novokomponovane plašeći se podsmeha okoline...
Sve, baš kao što je nepotrebno eksplicitno dokumentovano u Klip-u - do negledljivosti, mikrookruženja u kojem grupe devojčica imaju jedini cilj da postanu megakurveštije, a dečacima u čiji je vrhunac odevnog ukusa šuškava šarena trenerka da se prave opasne baje, da ih tretiraju kao marvu... i napušavaju... a emocije, emocije su za one "izdr*ane intelektualce". Sa opasnošću da film Klip dožive kao još jedno poistovećivanje a ne kritiku. Civilizacijsko-kulturološko dno-dna, koje nas je progutalo.
Ima li nade...? Pogledajte...
Petar Čubelić