Devetnaesti Beldocs od 20. do 26. maja u Beogradu
Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs ove godine donosi više od 100 kratkih i dugometražnih filmova, kao i VR ostvarenja, uz posebno snažan domaći program.
Beograd će i ovog proleća biti centar savremenog dokumentarnog filma – od 20. do 26. maja biće održano 19. izdanje Beldocs-a, na više lokacija širom grada. Publiku očekuje raznovrstan program koji donosi uzbudljiv presek najaktuelnijih tokova savremene dokumentaristike, uz fokus na autore i autorke iz Srbije i regiona, ali i na pažljivo odabrane međunarodne festivalske hitove i nagrađene dokumentarce, uz značajan broj svetskih i evropskih premijera.
Ovogodišnje izdanje donosi više od 100 filmova različitih formata i trajanja, uključujući i inovativna VR ostvarenja i video igre koje donose savremeno gledalačko iskustvo. Tematski se posebno izdvajaju filmovi koji se bave naukom i tehnologijom, migracijama, odnosom čoveka prema prirodi i životinjama, kao i biografski i muzički dokumentarci koji iz godine u godinu privlače veliku pažnju publike. Ovog puta, u fokusu su i ostvarenja koja koriste arhivske materijale i istražuju istorijske perspektive, kao i filmovi koji promišljaju ulogu medija i značaj medijske pismenosti u savremenom društvu.
Beldocs i ove godine pruža snažnu podršku domaćim autorima kroz pažljivo kuriran nacionalni program, koji beleži kontinuirani rast kvaliteta i raznovrsnosti. Festival nastavlja da neguje prostor za nove glasove i autorske pristupe, istovremeno povezujući lokalnu scenu sa međunarodnim tokovima.
Pored filmskog programa, bogat Beldocs Industry segment okupiće filmske profesionalce iz zemlje i inostranstva kroz niz radionica, treninga, panela, razgovora i master klasova. Autori će imati priliku da razvijaju i predstavljaju svoje projekte pred istaknutim mentorima i donosiocima odluka – predstavnicima festivala, televizija, fondova, distribucijskih kuća i VOD platformi.
Film YUGO IDE U AMERIKU otvara Beldocs 2026
Nostalgična dokumentarna avantura o prijateljstvu i kultnom jugoslovenskom automobilu biće prikazana 20. maja u Beogradu
Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs biće održan od 20. do 26. maja u glavnom gradu, svečano će otvoriti film Yugo ide u Ameriku (Yugo Goes to America), dugometražni rediteljski prvenac Filipa Grujića i Alekse Borkovića. Film kroz formu dokumentarne komedije sa elementima putopisa promišljeno i duhovito sagledava nasleđe jedne epohe, otkrivajući njegove nepredvidive odjeke i nova značenja u savremenom društvenom kontekstu.
Yugo ide u Ameriku prati mlade prijatelje iz Srbije koji kreću na putovanje od Njujorka do Los Anđelesa u legendarnom Yugu, kultnom automobilu iz osamdesetih godina. Od simbola industrijskog ponosa, preko objekta podsmeha, do ponovnog rađanja u vidu neočekivanog predmeta nostalgije, Jugić je, čini se, neodvojivi deo balkanskog etosa. Kroz niz nepredvidivih susreta i situacija na putu, film se razvija kao topla priča o sudaru kultura, ali i o univerzalnoj potrebi za povezivanjem.
U središtu filma nalazi se samo putovanje, koje prerasta u lično i generacijsko iskustvo. Za autore i njihove saputnike, rođene tokom devedesetih godina, vožnja kroz Sjedinjene Američke Države postaje način da se sagleda sopstveni identitet, ali i nasleđe koje je mestom rođenja postalo deo njihovih ličnosti. Kroz susrete sa ljudima različitih životnih priča, ali i stalne tehničke izazove koje donosi vožnja automobila bez savremenih pogodnosti, film otkriva ne samo apsurd i komiku koja proizilazi iz situacija, već i dublje slojeve istorijskih i kulturnih veza između Balkana i Amerike.
Koristeći dinamičnu naraciju i neposredan autorski pristup, Yugo ide u Ameriku postavlja pitanje da li je mit o najgorem automobilu na svetu zapravo samo proizvod različitih percepcija, ali i kako jedan predmet može vremenom prerasti u simbol identiteta i kolektivnog sećanja. Istovremeno, film funkcioniše kao omaž jednoj epohi, ali i kao savremena priča o prijateljstvu, putovanju i potrazi za smislom u svetu koji se neprestano i veoma brzo menja.
Udarni termin na Beldocsu 2026
Filmovi koji su oduševili svetsku publiku
U okviru 19. izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji će biti održan od 20. do 26. maja u Beogradu, publiku očekuje raznovrsna i pažljivo odabrana programska celina UDARNI TERMIN (PRIME TIME). Poseban fokus je na ostvarenjima koja su već odjeknula na velikim svetskim festivalima i privukla značajnu pažnju međunarodne publike. Od intimnih umetničkih portreta i političkih trilera do poetskih refleksija o prirodi i priča o klimatskim promenama, Udarni termin ove godine donosi srpske premijere nagrađivanih i filmova velikih autora koji predstavljaju filmove u žiži interesovanja svetske publike.
Unutar nas (In-I In Motion), rediteljski prvenac glumice Žilijet Binoš (Juliette Binoche), priča je o stvaralačkom procesu, emocijama, istini i poverenju. U središtu filma nalazi se jedinstvena saradnja između Binoš i koreografa Akrama Kana, koji 2007. godine napuštaju svoje ustaljene umetničke prakse kako bi zajedno zakoračili u neizvesnost eksperimentalnog scenskog rada. Tokom sedmomesečnog procesa nastala je predstava In-I, izvođena širom sveta, dok kamera beleži čitav kreativni tok, od prvih ideja do završnog aplauza. Kroz do sada neobjavljene snimke i ličnu refleksiju autorke, proces stvaranja postaje osnova za promišljanje o ranjivosti, riziku i transformativnoj moći umetnosti. Dokumentarac Unutar nas približava publici svet umetnosti iz jedne, za većinu ljudi, nepoznate perspektive.
Vrtoglavica Kim Novak (Kim Novak’s Vertigo), potpisuje švajcarsko-američki autor Aleksandr O. Filip (Alexandre O. Philippe). U pitanju je portret legendarne glumice Kim Novak i njene neraskidive veze sa kultnim filmom Alfreda Hičkoka – Vrtoglavica (Vertigo). Kroz veoma retke arhivske snimke i lična razmišljanja čuvene glumice, film istražuje njen uspon u zlatnom dobu Holivuda, ali i povlačenje iz javnog života. U središtu ove priče nalazi se i odnos između glumice i reditelja Alfreda Hičkoka, kao i način na koji je Vrtoglavica oblikovala njen identitet, na filmu i izvan njega. U filmu Novak promišlja teme poput ženskog identiteta i percepcije publike i javnosti koja oblikuje sliku žene u društvu.
Mark Džejkobs po Sofiji Kopoli (Marc by Sofia), film Sofije Kopole (Sofia Coppola), donosi nekonvencionalan i intiman portret kultnog dizajnera Marka Džejkobsa, otkrivajući njegov jedinstveni kreativni univerzum. Kroz neposredan uvid u kreatorov svakodnevni rad, film prati nastanak kolekcija i dinamiku modnih revija, osvetljavajući razvoj jedne od najuticajnijih figura savremene mode. U fokusu filmske priče nije samo dizajn, već i odnos umetnosti, identiteta i ličnog izraza, kao i bliskost između autorke i njenog subjekta, koja filmu daje subjektivni ton. Kroz fragmente prošlosti i sadašnjosti, Kopola prati Džejkobsov put od ranih devedesetih do danas, otkrivajući slojevitost njegovog stvaralaštva i permanentni uticaj na modnu industriju.
Otapanje (Melt), film Nikolausa Gejrhaltera (Nikolaus Geyrhalter), uranja gledaoce u zaslepljujuće beli svet čiji su glavni protagonisti ljudi koji u njemu žive, ali i nestaju zajedno sa njim. Od japanske rute Tatejama Kurobe, gde se buldožerima grade snežni koridori za turiste, preko skijališta u francuskom Val d’Izeru i glečera u Švajcarskoj, do Islanda i Antarktika, film beleži pejzaže koji deluju velelepno i večno, dok se pred našim očima nepovratno menjaju. Kroz mirne, široke kadrove i svedeni autorski pristup, Gejrhalter prepušta ljudima da svedoče o sopstvenom iskustvu klimatskih promena, otkrivajući pukotine koje se naziru iza savršene bele fasade. Otapanje postaje tiha, ali snažna opomena o svetu koji nestaje i o vremenu u kojem se granice između prirode i njenog nestajanja sve brže brišu.
Čovek od šest milijardi dolara (The Six Billion Dollar Man), ostvarenje Judžina Džareckija (Eugene Jarecki), donosi napetu i slojevitu priču o osnivaču čuvenog Vikiliksa, Džulijanu Asanžu, čiji je slučaj postao jedno od ključnih pitanja savremenog novinarstva i slobode govora. Prateći njegovu višegodišnju borbu protiv izručenja SAD, film se razvija kao visokotehnološki politički triler, koristeći ekskluzivan pristup arhivama, nadzornim snimcima i, do sada, neviđenim materijalima. Kroz priču o Asanžu, film otvara pitanja o granicama istine, moći i odgovornosti u digitalnom dobu, ukazujući na sve nesigurniji položaj novinara i uzbunjivača.
Plan kontraplan (Shot Reverse Shot), film koji su režirali Radu Žude i Adrijan Čoflanka (Radu Jude, Adrian Cioflâncă), donosi neobičan i duhovit pogled na istoriju kroz sudar dva vizuelna narativa. Sastavljen isključivo od fotografija, film spaja slike koje je sredinom osamdesetih u Rumuniji snimio američki novinar Edvard Serota, beležeći svakodnevicu i život jevrejske zajednice tokom režima Nikolaja Čaušeskua, sa tajno uslikanim fotografijama koje je o njemu pravila Sekuritatea, obaveštajna služba i tajna policija Narodne Republike Rumunije. Četrdeset godina kasnije, ove dve perspektive postavljene su u formu „plan/kontraplan“, otkrivajući apsurd, ironiju i skrivene slojeve jedne kontrolisane stvarnosti.
Revolucija protiv smrti (The Revolution Against Death), kratki film Džošue Openhajmera (Joshua Oppenheimer), istražuje opsesiju za večnim životom na preseku tehnologije, vere i samoprevare. U sunčanoj, gotovo nestvarnoj Kaliforniji, upoznajemo zajednicu ljudi koji planiraju da svoja tela zamrznu nakon smrti, u nadi da će ih budućnost vratiti u život. U minimalističkim vilama svakodnevica postaje prostor između nauke i iluzije, dok pitanje vere u besmrtnost prerasta u kolektivni projekat. Kroz prepoznatljiv autorski pristup, Openhajmer otvara uznemirujuće pitanje – gde prestaje nada, a počinje obmana i šta se dešava kada čitava zajednica odluči da veruje u isto.
Granice suživota: Filmovi o životinjama na 19. Beldocs-u
Od 20. do 26. maja u Beogradu biće održano 19. izdanje Beldocs festivala, a ljubitelje filma očekuje izbor ostvarenja koja povezuje zajednička tematska nit: odnos ljudi i životinja. Kroz raznovrsne autorske pristupe, ovi filmovi otvaraju pitanja suživota, odgovornosti i granica prostora koji delimo sa drugim vrstama.
Od opservacionih prikaza divljine i klimatski ugroženih staništa, preko intimnih etičkih i ličnih preispitivanja, do institucionalnih i svakodnevnih praksi koje oblikuju interakciju između ljudi i životinja, ovi dokumentarci donose slojevite i vizuelno snažne dokumentarne priče koje promišljaju ovu kompleksnu vezu u savremenom svetu.
Medved davež (Nuisance Bear), film Gabrijele Osio Vanden i Džeka Vajzmana (Gabriela Osio Vanden, Jack Weisman) iz 2026. godine, smešten je u kanadski grad poznat kao prestonica polarnih medveda. Jedan medved, čija tradicionalna migraciona ruta sve češće vodi u naseljena područja, dolazi do direktnog susreta sa svetom ljudi. U takvim okolnostima, nekada opasni predator sada biva označen kao davež, pri čemu su autori svesno zašli u ironiju.
Ova jednostavna, a snažna premisa, donosi slojevit i vizuelno upečatljiv prikaz narušenog odnosa između čoveka i divljine, u kontekstu ubrzanih klimatskih promena i gubitka prirodnih staništa određenih vrsta. Pri tome otvara pitanje granica između prirodnog i društvenog poretka, kao i odgovornosti za prostor koji ljudi i životinje dele.
Glas naratora, pripadnika Inuit zajednice, dodatno produbljuje perspektivu kolonijalnog nasleđa, odbijajući da ponudi jednostavne odgovore ili moralne zaključke, čime izmiče konvencijama klasičnog filma o prirodi.
Nakon svetske premijere na Sandensu (Sundance Film Festival), gde je nagrađen Velikom nagradom žirija za američki dokumentarni film i privukao pažnju međunarodne publi
Narodne priče (Folktales), film Hajdi Juing i Rejčel Grejdi (Heidi Ewing, Rachel Grady), prati grupu tinejdžera koji dane provode u ruralnoj školi u surovom, ali očaravajućem pejzažu arktičke Norveške, suočavajući se sa izazovima koji prevazilaze institucionalno obrazovanje i vode ih ka ličnom razvoju i samospoznaji.
Na suptilan i promišljen način, autorke oblikuju priču o odrastanju u neposrednom kontaktu sa prirodom. U središtu su mladi koji kroz život u izolovanom okruženju usvajaju veštine preživljavanja, poput vožnje psećih zaprega, ali i razvijaju dublje razumevanje sebe i okoline. Iskustvo tih mladih ljudi oblikuju međusobni odnosi, mentorska podrška, ali i snažna veza sa životinjama koje postaju ravnopravni učesnici ovog procesa sazrevanja.
Kroz pažljivo izbalansiran odnos između ljudskih i životinjskih perspektiva, Narodne priče istražuju kako bliskost sa prirodom i drugim bićima utiče na emocionalni razvoj, osećaj pripadnosti i lični identitet. U tom prostoru između discipline i slobode, izolacije i zajedništva, odrastanje se oblikuje kao proces koji prevazilazi individualno iskustvo i postaje deo šireg, gotovo ritualnog odnosa prema svetu.
Film Narodne priče je deo programske celine Teen na ovogodišnjem Beldocs festivalu, u okviru koje su mladi selektori iz cele Srbije birali filmove za svoje vršnjake.
O mačkama i ljudima (Cats & Humans), film Sunčice Ane Veldić, prati autorku i veterinarku tokom putovanja duž hrvatske obale i ostrva van sezone, gde učestvuje u volonterskoj akciji sterilizacije slobodnih mačaka. Kroz susrete sa ostrvljanima, razgovore sa aktivistima za prava životinja, ali i ličnu priču koja dotiče odnos prema ženskom telu i pitanju potomstva, film spontano otvara složena etička pitanja suživota ljudi i životinja i dugoročnih posledica intervencija u prirodi.
U početku uverena u etičku ispravnost svog rada, autorka se suočava sa kritikama koje pokreću njeno dublje preispitivanje sopstvene profesionalne i etičke pozicije.
Strašila (Scarecrows), film Lajle Pakalnine (Laila Pakalniņa), dokumentaristički je pogled na svakodnevni rad runway rangers službe na aerodromu u Rigi.
Film prati specijalizovane radnike zadužene za bezbednost avionskog saobraćaja kroz kontrolu prisustva ptica i drugih životinja na pisti, smeštajući njihovu svakodnevnu poslovnu rutinu u prostor stalnog susreta prirodnog i infrastrukturnog. Ovaj aerodromski vestern prikazuje suživot dve vrste koje se kreću sopstvenim, ali međusobno neusklađenim putevima.