Ko bi rekao da će se posle svih ovih godina pojaviti film koji je možda čak i u rangu sa "Letom iznad kukavičjeg gnezda"! Ima tu i osećanja koja su stvorili Trifo ili Godar... tih velikih stvaralaca nekih prošlih vremena, čiji filmovi svojom genijalnošću i dalje opominju na krhkost ljudskosti...
"Mamica" je snažan film, dirljivo direktan i provokativan. Zavijen u oblandu vremena iz bliske budućnosti (Kanada, 2015. godina), na utopijski/distopijski način tretira državni zakon kojim je roditeljima s nedovoljno sredstava za izdržavanje dece dozvoljeno da iste smeste u državne psihijatrijske ustanove (čitaj "ludnice"). Ova, premisa, snažna je kao, recimo, dekret o uništavanju knjiga iz čuvenog SF romana/filma "Farenhajt 451". Ili, Orvel, Vonegat... svi oni bitni civilizacijski anticipirajući hroničari/satiričari...
S tom razlikom da "Mamica" nije SF film, već poražavajuća psihološka drama, kojoj je samo zadat okvir vremenskog dešavanja u najbliskijoj budućnosti. Utoliko je i stid koji izaziva - direktniji i bolniji!
Jedan od onih filmova koji, uprkos sumornosti na prvi pogled, može da posluži kao inspiracija za postojanje boljih ljudi!
I obratite pažnju na fenomenalnu igru formatom slike, koju je Dolan tako ležerno provukao kroz film. Toliko bitno da samo gledanje u bioskopu može da označi revoluciju emocija koju film nosi. Ideja! To je ona što nosi umetnost...
I, zamislite se kakvi ste prema svojoj deci. To je iznad umetnosti!!!
Đorđe Mijušković