U glavi Luina Dejvisa

Doobaarr film. Polagan. Setan. Priča o umetnicima i umetnosti. Siromaštvu... u džepu. I, bogatstvu... duhom... S taman toliko finog humora, koliko je potrebno da se duša razume...

Vidi se da su film režirala braća Koen, po šmeku originalne jednostavnosti kojom odiše. Nešto poput ranog Džarmuša. Dakle, ovo jeste film za koji treba da se ima strpljenje, prilično "neaktivnih" kadrova, ispunjenih samo emocijama. Priča o "umetničkom putu", dilemama, strahovima i raspadima iluzija. A sve to ispričano kroz lik stvarnog folk-muzičara izmišljenog imena, uz neophodnu dozu kantri-muzike, nama tako daleke, a, ipak...

Iako to nije nigde naglašeno u filmu, on je utoliko vredniji što za polaznu osnou ima stvarna dešavanja - one stvarne junake, komšije iz kafića preko puta, koje istorija ne pamti kao velike unovčene umetnike, već samo kao osobenjake koji su ulepšale živopisnost trenutka našeg postojanja. A detaljnije o svemu tome, možete da pročitate i ovde.

Đorđe Mijušković