Egzodus: Bogovi i kraljevi

Ako je u jednom ovakvom "epu" najemotivniji trenutak natpis na završnoj špici da je ovaj film posvećen Ridlijevom bratu Toniju (koji se ubio), onda nešto baš nije u redu sa celim tim sklepanijem dugim čitavih dva i po sata.

Pa, šta nije? Prvo, to osećanje da je Mojsije, to jest, Kijanu, pogrešno predstavljen kao neka vrsta superheroja, koji poseduje konanovsku sposobnost baratanja mačem. Naravno, Mojsije ima i arhineprijatelja, faraona Ramzesa, i s njim se vija ceo film, što kulminira gotovo dvobojem na raselinama Crvenog mora. "Gotovo", jer se more pobrine do arhispektakularne borbe, zapravo, i ne dođe. Ali, da ne spojlerišemo...

Sve u svemu, svašta je Ridli strpao u film, od ludih krokodila, do najezde skakavaca, ali, upravo to "svaštarenje", čini da se izgubi nit ozbiljnosti celog projekta i sve češće gleda na sat "dosade"...

Presuda: Ako već želite da se bavite ovom problematikom, pogledajte ponovo "Deset Božjih zapovesti", koje je Sesil B de Mil snimio još 1956. godin. Začuđujuće koliko Holivud nije ništa napredovao za tih 70-tak godina koliko je prošlo. O, magiji koju poseduje "Ben Hur" neću ni da pričam...

Đorđe Mijušković