Birdman

Nema tu puno priče - ovo je dobar film!

Moćan, inteligentan, životan! Što bo se reklo - "Smeši mu se 'Oskar'", Jer, to je reminiscencija na život, njegove uspone i padove, izbore koje pravimo i greše u koje upadamo sledeći svoje ideale...

Majkl Kiton, kao sada već ostareli glumac, koji je svojevremeno proslavio glumeći lik superheroja Birdmena u tri nastavka, od kojih je poslednji snimljen još 1992. godine, kada je Rigan (tako se Majkl zove) poželeo da zauvek raskrsti sa tim kostiminiranim likom i postane "ozbiljniji" glumac. Upravo je prelepa ta poenta da je te 1992. godine, Majkl Kiton poslednji put glumio i Betmena u "stvarnom" životu! Okrećući se pozorištu, koje sad shvata kao jedino ispravno utočište pred holivudskom megalomanijom, Rigan/Kiton nastavlja da se bori i u strepnji priprema veliki brodvejski kam-bek, pozorišnu predstavu po delu koje se pre 60-tak godina napisao poznati Rejmond Karver. A, pri tom, mora da se nosi i sa drčnom ćerkom, koja se upravo vratila iz centra za rehabilitaciju, kao i sa svojom bivšom ženom, prema kojoj još nije ravnodušan... I, naravno, sa nadobudnim glumcem, u ulozi Edvarda Nortona, koji s njim treba da igra u pomenutoj predstavi, ali sve čini kao da je on glavna zvezda (filma?). Zaista, pregršt mogućnosti za lepu ironiju trenutka naših postojanja, nadanja, želja... Uključujući i žaoke na fejsbuk-generaciju, tviter-pomamu i slične opijate modernog doba, kojima čak ni Birdman onomad nije pripadao...

E, sad, sve bi to bilo fascinantno opijajuće, da je sam kraj bio "malo originalniji" i da ne spada u sferu "već viđenog". Naravno, neću otkriti kraj, jer katarzičnost dolaska do njega vredi gledanja filma, ali, ipak, trebalo je da se poentira u skladu s standardima koji su dosegnuti do tih poslednjih sekundi...

Superheroji? Ima li ih još?

Đorđe Mijušković