Xenia (Grčki: ξενία, xenía) je običaj gostoljubivosti, koji vodi poreklo još iz antičkog doba. Po njemu, posebna čast ukazuje se putniku koji je daleko od svog doma, a običaj podrazumeva da domaćini i gost razmene i poklone, kao i da jedan drugom maksimalno izađu u susrte po pitanju želja...
Režija: Panos H. Koutras
Uloge: Kostas Nikouli, Nikos Gelia, Yannis Stankoglou
Jedan prilično zanimljiv film. Pomalo i zbunjujući, obzirom na zemlju iz koje dolazi, ali i izazovno-gledajući, obzirom na "čvrstinu" scenarija koja ga krasi, što je nažalost postala prilična retkost u tkz "Modernim autorskim filmovima" preterano željnih sunovratnih apstrakcija koje se često izgube u kvaziumetničarenju. E, pa, ovo je, pre svega, pitka, topla pričica, koja ima svoj početak i kraj, a već to je dovoljno da bude odgledana i sagledana baš kako treba - mirno i lepo...
A, nije da nisu dosirnuti neki zaista "ekstravagantni" motivi! Tu su: Albanci u Grčkoj, albanski pederi u Grčkoj, grčki nacionalisti koji maltretiraju strance, njihove političke vođe, fenomen televizijskog realitija u kome se iz brda anonimusa bira "najbolji glas"...
U stvari, ovaj film treba da se prepriča na pravi način, kako bi privukao gledaoce. Nažalost, u retko kom mediju se to uradi "do detalja", tako da brojne "finese" koje bi mogle da "nateraju" gledaoce da ode u bioskop i pogledaju jedan grčki film (da se ne varamo, po pitanju najpopularnijih svetskih kinematografija), ostaju potpuno neotkrivene. A ovo jeste film, koji uprkos svom prilično dugom trajanju, nije nijednog trenutka dosadan. A, već to je vrednost u sadašnje vreme, zar ne?
Dakle "najkraće" što se može: Dva brata Albanca, rođena na Kritu. Otac i je napustio kad su bili pali, a oni su ostali da žive sa majkom alkoholičarkom. Odisej sada ima 18 godina, a Deni 16. Čim je stasao, Odisej je otišao od kuće, ne želeći da vodi računa o majci. Zaposlio se u Atini, u sendvičarnici. Pošto postaje punoletan, a nema grčko državljanstvo, mogu da ga deportuju svaki čas. Iznenada, pojavljuje se brat Deni, koga nije video godinama, i saopštava da im je majka umrla. Deni je deklarisani homoseksualac, ofarban je u plavo, ima stalno lizalicu u ustima, i ima ljubimca zeca. Zato dolazi i u česte sukobe na ulici s ostalima, uključujući policiju, ali i ostale huligane, među kojima su i nezaposleni Albanci. Ipak, voli da "gluvari", pa često nalazi sebi "ravne"...
Deni nagovara brata, koji ga se pomalo i stidi zbog seksualne orijentacije, a koji je zapostavio pevanje, da se prijavi za TV-rijaliti, u kome se bira najlepši grčki glas. Pobednik, između ostalog, dobija i grčko državljanstvo. A, u Solunu, gde se održava takmičenje, živi i grčki političar za koga smatraju da je njihov odbegli otac, Grk koji je napravio njihovoj majci Albanki decu i - pobegao od nje, uzimajući sasvim novi identitet! Braća smišljaju osvetu. Ali, na svom putu ka Solunu, potuku se sa albanskim tinejdžerima, pa Deni rani iz pištolja jednom od njih. Prinuđeni su da beže, i sklanjaju se u napušteni, nekada velelepni hotel "Xenia" (kakvih, inače, po Grčkoj ima u "priličnim" količinima, da te duša boli)...
... Ima toga još, ali za sada je ovo dovoljno.
Ono što je najbitnije, teško da iko ko pogledata film može da bude razočaran. A, već to je, samo po sebi - vrednost! U sadašnja, prilično tmurna vremena na ovim prostorima, zar ne?
Đorđe Mijušković