Napad na Belu Kuću
Sinopsis
I, baš kad Džon/Tejtum odlazi na razgovor za posao, vodi sa sobom u Belu Kuću i ćerkicu opsednutu predsednikom. I dok oni, tako, razgledaju, grupa teško naoružanih terorista preuzima kompleks! Sada, ne samo da Džon mora da zaštiti život svoje ćerke, već mora da spase i predsednika, i sebe, i celu zemlju...
P.S. Vidi se da je reditelj filma Roland Emerih, koji je napravio i čuveni "Dan nezavisnosti" - Bela Kuća ponovo leti u vazduh!
Kasting
Čudan film. Kod Amerikanaca, očigledno, postoji opčinjenost idejom da neko može da raznese u paramparčad Belu Kuću. Jer, kako drugačije da se tumači podatak da je ovo več drugi film na tu temu, u roku od nepunih šest meseci. I dok su u "Padu olimpa" za to krivi severnokorejski teroristi, ovde su glavni negativci - domaće protuve...
U principu, ovaj film ima manje-više sve karakteristike sasvim pristojnog modernog vesterna. Uostalom, baš kao i prethodni, u kome je Džerald Batler igrao Čeninga Tejtuma. Ili, obrnuto?
Manje-više, osim glavnih neprijatelja, jedina značajnija razlika između sva filma jeste što u ovom, "novijem", osim što mora da se bori za predsednikov život, glavni junak mora da spasi i svoju promućurnu ćerkicu. Ona, svojom hrabrošću postaje heroj dana, postavljajući klipove iz okupirane Bele kuće na Jutjub! Naravno, to izaziva dodatni dnev hi-tech opremljenih terorista, ali, kao u dobrim detinjastim filmovima, zna se ko će na kraju koga da nadmudri...
I dok je tamo, u "Olimpu", predsednik ovekovečen u liku Arona Ekharta, ovde Obamu (?) glumi Đango Džejmi Foks! Dobro, nije baš Obama, drugačije se zove, mada mu teroristi najviše zameraju to što hoće mir sa Iranom i da povuče vojsku odale, čime bi se propisno uništile aspiracije ratnički nastrojenih finansijskih mogula vojne industrije. A, to se ne sme, pa organizuju jedan pučić kako bi sredile nevaljalog predsednika. I pri tom se ušetaju u Belu Kuću, kao da je ona poslatičarnica koja radi od 00 do 24, ali dobro, ko će još da vodi računa o svim detaljima...
E, pa, ima nekih nesuglasica oko funkcionisanje Bele kuće i samog predsednikovanja čuvenim crvenim dugmencetom za opštu kataklizmu, između dva filma, ali taman toliko da misterija zavaravanja "Vikiliksa" i Snoudena ostane...
Još jedan zanimljiv detalj iz ovog filma - na jednom od zidova unutrašnjosti Bele kuće visi slika iste te kuće na kojoj je prikazana scena kada je ona zaista jedan-jedini put bila spaljena u ljudskoj istoriji. I, što je posebno istoriografski i fenomenološki značajno, nisu je zapalili ni korejci, ni domaći izdajnici, ni Srbi, već su to uradili - Englezi! Tamo neke 1814. godine, kad su ratovali sa Amerima...
Sve u svemu, interesantno za pogledati. Ali, ne očekivati previše, jer ćete se samo tako dobro provesti. Čening/Džerald, a bogami i Brus Vilis/Umri muški bdiju nad vama. Samo se filmovi štancuju...
Đorđe Mijušković
