Tražeći Erika

Jer, ovo ostvarenje čuvenog Britanca Kena Louča, može da predstavlja pravi putokaz mlađima kako treba napraviti dobar film, a pri tom biti itekako društveno angažovan. I usput ispričati toplu priču o ljubavi, ponosu i strasti. Uf, malo li je…
Glavni lik filma je sredovečni poštar Erik, koga je voljena žena napustila pre 20-tak godina (odnosno, koju je on napustio zbog straha od odgovornosti pred novom porodicom). Usput je sakupio i dva sina maloletna prestupnika, s kojima je nastavio svoj mediokritetski život. Jedinu utehu nalazi u fudbalu, to jest obožavanju idola Erika Kantone – nekadašnje zvezde „Mančester Junajteda“.
I, ko zna dokle bi tonuo da mu se jednog dana u svoj svojoj veličini nije prikazao baš Erik Kantona – večita fudbalska prznica, drčni Francuz, ali i velemajstor sportskih terena.
Kao Dragan Džajić, Piksi Stojković, Safet Sušić… ali ko nam je kriv kad se niko kod nas nije setio da snimi nešto slično.
Erik će, u međuvremenu, Eriku pomaći i da se izbori s lokalnim mafijašem koji je uzeo pod okrilje jednog od njegovih sinova, povrati staru ljubav, dostojanstvo i poštovanje u društvu…
Plemenit film, za gledanje i sećanje. Nudi i recept kako se boriti protiv ludog vremena globalizacije koje uništava takozvanog „običnog“ čoveka. O receptu kako se treba boriti protiv lokalnih mafijaša i da ne govorim.
Zbog svega toga ovaj film bi bar nedelju dana trebalo prikazivati na televizijskim javnim servisima u udarnom večernjem terminu, umesto „Dnevnika“…

Đorđe Mijušković