Rimu, s ljubavlju

Uf, još jedan odličan film Vudija Alena. Toliko ih je bilo, da je potpuno suvišno ponavljati da je on jedan od najoriginalnijih savremenih filosofa kinematografske struke. I, kakav god film da napravi, on je već u startu gromadan kao ono brdo iznad Holivuda na kojem obitava njegov firma. A, još, ako se Alenovim filmovima doda "evropski štimung", kakvim u poslednje vreme odiše, onda je ugođaj njegovog "čitanja" utoliko veći...

London u "Upoznaćeš visokog crnog muškarca", Pariz u "Ponoći..." i onaj meni-se-ne-baš-tako-mnogo-svideo o Barseloni, svakako su deo zanimljivog Alenovog eksperimenta zvanog "razumavanje kulturoloških razlika Nas i kolevke civilizavije". E, pa ovaj film je to negde na njihovim nivoima, povremeno raskalašno duhovit, ponekad nadrealistički sujetan. Ali, "Rimu s ljubavlju", svakako je deo slagalice koji mora da se uklopi u novu civilizacijsku kinematografsku misao, ma gde da se nalazite i da živite...

...Valjda će nekom pasti na pamet da lobira kod Vudija da u svoju "evropsku epopeju" ubaci i jedan film o Srbiji. Recimo, čuvena niška predstava povodom proslave "Milanskog edikta" imala je budžet 170 hiljada evra, a budžet "Rima..." bio je samo 17 miliona evra. Mislite o tome, jer Vudi itekako ima ugled u svetu...

Đorđe Mijušković