Tor: Mračni svet

Jeste šljašteće, adrenalinski, tu i tamo romantično, ali manje-više, sve je to već viđeno...

Da ne bi ona dva (!) ultra-duhovita trenutka u filmu (da ne kažem koja - otkrijte sami), ne bi se ovaj Tor po fenomenološkoj strukturi mnogo razlikovao od sijaset nastavaka u istoriji blokbasterske kinematografije. Jeste, prvi Tor je bio prilično bolji, samim tim što je bio PRVI. I, to je zakonitost vremena, za sada i sva buduća vremena - ne može tek tako da se bude bolji od svog originala, ma koliko kopija da izgleda kao u prvoj rečenici! Jer, jednostavno, nema tu dozu dečačke kreativnosti koja je potrebna da se stvori nešto novo. Recikliranje je OK, ali red mora da se zna!

Tako i ovaj film, koji ima boljku da ima previše likova koji se trude da budu glavni, kao da se ni autori nisu odlučili kom carstvu da se privole. Ja li je Tor, ja li Loki, ja li Torovi drugari, ja li Odin i žena mu, ja li taj nevaljli Malakit i njegovi nevaljalci???

A tu je i Zemljanka Džejn, kojoj se velikodušno nudi carstvo nebesko... Dakle, voli on nju, a i ona njega, ali tata prvo ima nešto protiv, pa nema, pa ovo-ono... Mnogo se započelo, malo raspetljalo na pravi način. Jer, kao da su autori namerno udarali na emotivnu stranu ove sage, pa osim ljubavnih peripetija Tora i Zemljanke, udarali patetičnu emociju i na vezu bogovske braće, pa na roditeljsku ljubav, pa večito pitanje koga brata više vole, pa Tor prosipa setne uspomene iz detinjstva, pa malo mrzi, pa malo voli Lokija, pa ovo-ono...

Sve u svemu, moglo je mnogo gromovitije, mada, ni ovako nije za bacanje. Avendžersi i prvi Tor, ipak, ostaju nedosegnuti. Ma koliko se ovde Kris trudio da daleko baci svoj čekić, Loki mu je ukrao film. A, nije trebalo...

I na kraju, osvrt na ponašanje u bioskopskoj sali: Prepun bioskop, prvi dan prikazivanja filma. Pored mene sedele su dve devojke, od kojih je jedna neprestano puštala glasne uzdahe tokom filma: "Ajoj", "Vidi ovo, "To", Bravo", "A u p... m..."?! E, pa, devojko, To se ne radi u bioskopu. Čak ni ako znaš da sklopiš bar prosto-proširenu rečenicu, a ne samo da ispuštaš uzdahe. Nisi jedina u sali. Naravno, čim je krenula odjavna špica, devojka neprostojnog ponašanja brže-bolje je izašla iz sale. Nisam joj rekao da treba da sačeka dok se svetla ne popale, jer iza špice postoji još scena u filmu. Slatka osveta. A ti, ako čitaš ove redove, razmisli o svojoj kulturi.

Đorđe Mijušković