Pazi koga biraš

„Pazi koga biraš“ je šest godina stara ideja za romantičnu komediju o dva venčanja koja se nadmeću - producenta Džejmsa Gej-Risa i scenariste Tima Ferta. Režiser Najdžel Kol je oživeo projekat nakon što se duo rastao s kompanijom koja je trebalo da podrži film.  Preloman trenutak se dogodio u baru u Sohou kad je Kol izjavio da bi bio najsrećniji da mu neko kupi kameru pa da sam to snimi. Shvatili su da je upravo to način na koji treba da snime film.  
„Ideja je uvek bila da radnju nose žene u porodici, a to su baka, mama i ćerka“, objasnio je scenarista Tim Fert, “jer najveći deo energije u organizaciju venčanja unose žene, a muškarci jednostavno učestvuju.”
„Mada je to srećan događaj, često je prisutna i mnogo mračnija strana i želja da se zadovolje nečije tuđe želje“, primećuje Fert. U filmu je kamera instrument moći, jer onaj koji drži kameru ima moć. Ona nikad ne laže i kao oštrica noža sloj po sloj skida laži, otkriva istinu i ispravlja stvari, pa se porodične tajne postepeno otkrivaju i stvari postaju bolje zahvaljujući oku kamere!” zaključuje Fert.
„Logistički, svođenjem projekta na vrlo malu ekipu od oko petnaest ljudi sveli smo budžet i komplikacije na minimum. Samo nam je za velike scene venčanja bio potreban veći broj ljudi i tada smo morali da povećamo razmere i uključimo više pomoćnih reditelja“, objasnio je producent Džejms Gej-Ris. „Film je u suštini snimljen kao amaterski snimak venčanja, pa čujemo i komentare Rejfa, a povremeno i naraciju, i ta perspektiva se ne menja tokom filma. Rejf je u centru svega i to je odličan komičan aspekt.“  
„Razumljivo da smo imali scenario koji smo pratili, ali namerno su angažovani glumci koji imaju sposobnost da iznesu ono što niste ni svesni da je tamo“, objasnio je Tim Fert. „Pojedine scene su iste kao u scenariju, ali neke su nadograđene i glumci su uspeli da prepoznaju komične momente.“
Jedan od najvećih izazova bio je postići da glumac/komičar Rufus Haund  uspe da svojim veštinama doda i ulogu kamermana.
„Deo našeg pristupa da sve treba da bude opušteno, jeste da nemamo direktora fotografije ili osobu zaduženu za kontinuitet scenarija”, objasnio je Džejms Gej-Ris. „Stil je vrlo spontan, a to uključuje i delimično Rufusovo upravljanje snimanjem. Ne znam ni za jedan film u kojem je glavni glumac snimio veliki deo filma.”
„Pazi koga biraš“ je sniman tokom sedam nedelja krajem leta 2011. u  engleskim grofovijama Češir, Berkšir i Hartfordšir. Glavne lokacije su  prelepo imanje „Basildon Park“ pokraj Ridinga kojim upravlja Nacionalni fond, čarobna crkva Sent Endruz u Soningu na obali Temze u Berkširu, kao i raskošni privatni domovi u Češiru i Hartfordširu.   

Režija: Nigel Cole

Uloge:  Lucy Punch, Sophie Ellis, Matt Berry

Film - osveženje!!!

Dobar, engleski humor. Nije baš kao Monti Pajton, ali ima elemenata one fine iznijansiranosti koja čini da se osetiti srodno sa likovima, da se smejete i... s tim smeškom  u uglu usana pustite poneku suzu, ako ste baš romantični. A, manje-više, svi to jesu. Ponekad. Zato je i dobro da se pogledaju ovakve priče, plemenite, nevine i optimistične... 

Kamera iz ruke! Ali, za razliku od horor-trenda, s one strane okeana, ovde to deluje slatko. Sličnost sa holivudskom komedijom "Projekat X", o kojoj smo takođe pisali? Možda, ali vidi se da je ovo evropski... nekako produhovljenije. Zaista, kao da je film radio neko "iz komšiluka". Mislim, toliko je blizak, ali i britak takav odnos prema stvarnosti i (romantičarskim) problemima koje svako od nas ima.

Nekoliko ingenioznih štosova. Kao, na primer onaj kada mladoženja upoređuje mladu sa svojim gradom iz snova - Lesterom! Kao, na primer, kada bi neko ovdašnji, na pitanje drage odgovorio da mu je ona kao... pa, Prokuplje recimo! Baš romantično...

Dovoljno za lepo popodne, veče, ostatak života i lepo sećanje. Od jedne filmske komedije sasvim dovoljno, zar ne? Ostalo je na životu. I vama...

Đorđe Mijušković