Majkl Bej je postao jedna vrsta filmskog negativca u stvarnom svetu, time što uzima lepe uspomene na crtaće koji su obeležili naše detinjstvo i pokušava da ih zameni ružnim uspomenama na loše filmove koji adaptiraju to blago našeg odrastanja. Prvo Transformersi, a sad Nindža kornjače, verujem da će sledeći na redu biti Robotek ili Voltron, koji deluju kao savršena osnova za upotpunjavanje njegove bum-tras-treš filmografije. Iako ovde Bej nije na mestu reditelja, već samo producenta, njegov pečat se jasno vidi u ovom filmu.
Krenuću od pozitivnih strana ovog filma, jer ih ima veoma malo i brzo ćemo sa njima završiti. Kornjače su odlično urađene i veoma su simpatične. Njihova unutrašnja dinamika kao grupe je veoma intezivna, emotivna i zanimljiva, i premda se ne sećam crtaća u detalje, čini mi se da su likove kornjača verodostojno preneli na filmsko platno (uz izuzetak Rafaela koji mi je delovao preagresivno). Mikelanđelo je zabavan i duhovit, i po meni najviša tačka koju je ovaj film dostigao. Neke akcione sekvence su, čini mi se, dobro osmišljene. I tu stajemo sa pohvalama. Zašto mi se samo "čini" da su dobro osmišljene? Zato što nisam uspeo najbolje da ih vidim! Tu mislim na sekvencu spuštanja niz snežnu padinu, koja je snimana veoma blizu likova i same akcije, preblizu, toliko da je sve delovalo prebrzo i jako loše zahvaćeno. Kamera se kretala tako da pojača 3D efekat ovog filma, ali je često taj efekat bio prazan i bez svrhe. Bilo je totala iz gornjeg rakursa koji se često pojavljivao u filmu, ali takav ugao za snimanje akcije nije najbolje funkcionisao i kadrovi su bili prekratki da bi se ta akcija bolje doživela. Priča je toliko slaba i sa toliko rupa, da slobodno možemo reći da je nepostojeća, plus ima toliko filmskih stereotipa da se ovaj film slobodno mogao nazvati "Sabrana dela šablonskih elemenenata holivudskih filmova 20-og veka".
Plus je priča o poreklu mutacije kornjača promenjena kako bi se dala veća uloga liku Ejpril O'Nil. To je urađeno kao očigledno nadomešćivanje plitkoće tog lika koju tumači Megan Foks. Scenaristi su očigledno mislili da uloga u priči može da nadomesti karakter i dobre dijaloge. Tako da se ne može mnogo zameriti Megan, ali i da je imala "mesta" i materijala za glumu, nešto sumnjam da bi blistala. A povrh svega, mnogo toga je delovalo prepatetično i neuverljivo, svaka druga scena je bila izlizana i sa veštačkom emocijom, čija se jedina osnova nalazila u pratećoj muzici filma. Prvo pojavljivanje Sekača je delovalo obećavajuće, ali i to su u filmu uspeli da upropaste jer se lik nije dalje razvijao, pa je sa neobjašnjenim motivom u priči i velikim švajcarskim noževima na rukama ostao na nivou karikature. A ubedljivo najveći neuspeh filma je Vil Arnet u sporednoj ulozi lika koji nema veze sa pričom i tu je samo kao alatka pomoću koje scenaristi ubacuju šale u film, a za koje ne mogu da nađem reči da opišem koliko su bile nefunkcionalne i loše.
Nisam mnogo očekivao od ovog filma, a i pored toga sam se razočarao. Mislim da zapravo nikada neću moći da dovoljno spustim očekivanja koliko ovi zgrabi-pare-na-račun-dece filmovi mogu da budu bezdušni i plastični. Nadam se samo da će jednog dana publika konačno naučiti da obraća pažnju ko im pravi loše, a ko dobre filmove, a tada gospodina Beja posle prvog vikenda prikazivanja Transformersa 14 neće čekati 100 miliona dolara zarađenih na blagajnama, već penzija.
Nikola Bočkor
(objavljeno na sajtu
FFC)
"If ever there was a movie that should not have been made, this is that movie."
"Ako postoji film koji nije trebalo da bude napravljen, onda je to ovaj."
"Neither a particularly good movie nor the pop-cultural travesty that some were dreading."
"Niti posebno dobar film, niti pop-kulturna travestija kakp su se neki plašli."