Sen Loran

Režija: Bertrand Bonello

Uloge: Gaspard Ulliel, Jérémie Renier, Louis Garrel

Ovo jeste film posebne estetike. Ali, i provokacije! Hrabar potez da baš on otvori FEST 2015, jer se ni sam nije baš nadobijao najprestižnijih svetskih filmskim nagrada. Ali, jeste jedan od onih koji probija barijere. Smeo, ne eksplicitnih, ali, svakako, lascivnih erotskih rešenja. Dobro, uglavnom "gej" orijentacije, ali i to je provokacija, zar ne? Negde na razini koju je zauzeo Fasbinder...

Jeste, ovo je film u kome se muškarci ljube! Jezikom, da puritanci koji požele da ga gledaju u bioskopu, odmah znaju o čemu je stvar. Ali, ovo je film zasnovan na stvarnom biću jednog od najvažnijih kreatora mode, i to ne samo one "visoke", u istoriji ljudske civilizacije. Iv Sen Loran! 

Ovaj film treba shvatiti i kao svojevrstan "omaž" kasnim 1970-tim godinama, koje se, između ostalog, i smatraju vrhuncem Sen Loranove karijere. To je vreme disko-klubova, razularenih žurki, nesputanih seksualnih sloboda, ali i beskonačnog konzumiranja poroka, to jest, alkohola i droga. A, sve to je prelomljeno kroz lik tada mlađanog modnog kreatora, koji je dotakao vrh slave dosta pre svog zrelog životnog doba.

Film jakog tempa i ubedljive montaže, uprkos "žestokom" trajanju od dva i po sata, što kod neupućenog gledaoca može da izazove i teskobu. Ali, nakon prihvaćenog gledanja, pa čak i zabezeknutosti smelostima nekih rešenja, ostaje ono večito, što u, krajnjem slučaju, izdvaja umetnost od "konfekcije" - "niko neće ostati ravnodušan"! 

Đorđe Mijušković