Red 2

Producenti su znali, da bi zadržali komične elemente priče, da prvo moraju da osiguraju akciju i avanturu, a tek onda se pobrinu za to „da likovi koji se ponekad čine suludima postanu uverljivi“, kaže reditelj Parisot. „Struktura filma je akciona, ali su likovi komični zbog toga što ne mogu da razreše svoje apsurdne probleme koji se odvijaju tokom ekstremnog nasilja.“
Iako je film pun egzotičnih lokacija, tu je i uzbudljiva potera automobilom po Parizu, akcije ima u izobilju, u srži, to je film o vezama i težini života osuđenika na život u igri tajnih agenata (Frenk) i njegovoj želji da učini pravu stvar i zaštiti svoju porcelansku lutkicu (Sara). Ona želi upravo suprotno i pronalazi saveznika u Marvinu. 
„Frenk nije u stanju da održi običnu vezu, a Marvin rado deli savijete upravo o tome kako održati vezu, iako najverovatnije ni sam nema pojma o njima,“ kaže Vilis.
„Stara poslovica koja kaže: 'Zaustavljen sat dvaput dnevno pokazuje tačno vreme' ovde je primenljiva, jer Marvin ne zna ništa o vezama i pretpostavljam da sve što misli da zna dolazi iz knjiga za samopomoć. Jednostavno ne mogu da zamislim Marvina u vezi,“ primećuje Malkovič.
Frenk dobija sofisticiraniji i poučniji pogled na veze od Viktorije koja je dobro upućena u mešanje posla i romantike. „Mislim da je Viktorija zadužena za Frenkov emocionalni život u određenoj meri“, kaže Helen Miren koja se ponovo našla u ulozi Viktorije. „Marvin možda savetuje Frenka, ali Frenk sluša Viktoriju koja je stvarno imala romantičnu vezu u poslu. „Ona je uravnotežena ne vrlo izopačen način, razume da mogu da poginu u bilo kojem trenutku, tako da zna kad se treba predati i krenuti dalje“, napominje Parisot. Kod ovih likova je sjajno to što iako vode neobične živote imaju vrlo obične probleme i opterećeni su istim nedostacima koje i mi ostali imamo,“ kaže Mirenova.
S druge strane, Sara koja je emocionalno stabilna, nije sva svoja kada su u pitanju njene špijunske veštine. „Nije dobar lažov, nije baš spretna i jednostavno nije dovoljno sposobna“, kaže Parker.
A tek kada upozna Frenkovu bivšu devojku (Katju) i vidi njenu poliranu sofisticiranost, strastvenost. Pa, Sara jednostavno nije za taj posao. „Ona samo želi da bude deo ekipe i može da se osloni samo na svoju revnost.“
„Od samog početka, cilj nam je bio da pružimo gledaocima veće, još ekspanzivnije iskustvo nego u prvom filmu,“ kaže producent Lorenzo di Bonaventura.
„Ali kod nastavaka uvek postoji opasnost da postanu previše blesavi i mekani, i Brus i ja smo bili vrlo svesni toga za vreme razvoja filma. Frenk Moziz je još uvek težak tip koji će pre posegnuti za pištoljem nego postaviti pitanje, i Brus ga je stalno brusio, gurao, analizirao, jer je želeo da izvuče ono najbolje iz filma. Međutim, ono što se prenosi iz prvog filma je retro štih u dijalozima između Frenka i Sare. Brus i ja smo uvek mislili da bi naša međuigra trebalo da sadrži dašak „slepstik“ komedija iz '30-ih,“ kaže Parker.
Međuigra ovo dvoje glumaca dala je mnogo mogućnosti u montaži: “Meri-Luiza i Brus odlično funkcionišu kao filmski partneri pa sam odlučio da idem sa mnogo više scena gde su zajedno u kadru nego pojedinačno,“ kaže Parisot. „To je nešto poput hemije u starim Trejsi-Hepbern filmovima i bilo je zadovoljstvo gledati ih na setu kako dolaze do tog nivoa u sceni.“
Budući da je lik kojeg je u prvom filmu glumio Margan Friman umro, kreativni tim je imao izazov veći od samog postavljanja scene u Londonu i Parizu. Bio im je potreban moćan lik u priči i glumac koji bi je odigrao. „Imali smo snažne glumce poput Brusa, Meri-Luize, Malkoviča i Brajana Koksa iz prvog filma, tako da smo tražili glumce koji mogu da im pariraju na platnu, ali i stvore uloge koje bi takvim glumcima bile izazov,“ kaže producent Mark Varadijan.
Da bi stvorio armaturu za svoj lik Edvarda Bejlija, Entoni Hopkins je posegnuo u britansku istoriju. „Nekoliko meseci pre početka produkcije Toni mi je slao mejlove pokušavajući da stvori svoj lik do takvih detalja kao što su npr. cipele kakve bi Bejli nosio,“ priseća se Parisot. „Pročitao je scenario nekoliko puta i iznedrio lik koji je mnogo više od onoga što je bio na papiru.“.
„Malo sam preterivao sa čitanjem teksta barem nekoliko stotina puta,“ kaže Hopkins. „To radim da bih imao okvir za improvizaciju jer tek kad ne brinete o tome da li znate tekst napamet možete da otvorite svoj um. Tada gluma postane zabavna,“ kaže Hopkins.
Zita-Džouns je preokrenula kliše ženskog ruskog špijuna naglavačke dodajući komične i bizarne elemente da bi prodrmala lik. „Nisam htela da bude jednodimenzionalna – kakve ih vidimo u filmovima o Bondu,“ napominje. „Nakon što sam pročitala scenario prva stvar koju sam uradila bila je da sam prelistala nekoliko brojeva modnih časopisa i poslala najbolje slike Dinu da bismo mogli da vizualizujemo Katju“. Njene scene na ulicama Pariza svakako su dostojne kultne reputacije grada kao modne prestonice.

Jedan od zabavnijih filmova u poslednje vreme! Onako, baš stripovski napravljen! Sa puno "pevanja i pucanja", što bi se reklo...

Film-razbibriga! Ali, i kao takav, daleko simpatičniji nego, recimo, "Poslednji Umri Muški", "Džejsona Borna", ili, čak i "Nekih od Džejmsa Bondova" i "Nemogućih misija". Jer, dok su se svi ovi trudili da budu ozbiljno shvaćeni, "Red 2" je, prvenstveno, dobro zezanje. A, pri tom, i dovoljno "namagnetisan" glumom vanserijskih imena, pre svih Helen Miren i Džona Malkovića, a bogami i Entonija Hopkinsa, a potom i ostalih "iz ekipe". Bruse, Bruse, okani se "umiranja muškog" i snimaj ovakve filmove, možda ćeš jednog dana biti i Pink panter/Inspektor Kluzo...

Ipak, šteta za kraj, i to kako su se izvukli. Samo malo je falilo, možda jedna rečenica objašnjenja, pa da sve bude dugotrajnije nezaboravno. A, bilo je mnoštvo mogućnosti, jer, stripovski napisan scenario ih je pružao. Ovako, ostade nedorečeno, sve super, a na kraju... Ipak, dobra zabava čini da se lakše upije... Ali, možda i nisam shvatio, možda ima neko objašnjenje oko strašnog oružja za masovno uništenje, oko kog se vrti ceo film, pa pojurite u bioskop, pogledajte, i prosvetlite me. Neće vam biti dosadno, dapače, a u ova "vrućinska vremena", šta viiše tražiti od "izlaska u mrak"...

Đorđe Mijušković