Praktični vodič kroz Beograd, sa pevanjem i plakanjem
Sinopsis
Posle teških godina izolacije Beograd se otvorio spreman da primi brojne turiste, biznismene i znatiželjnike koji sa svih strana sveta u sve većem broju posećuju naš grad. Šta se desi kada se stranci i lokalci susretnu? Ovo je savremena romatična komedija o iskušenjima da se pronađe prava osoba, kroz četiri potpuno različite ljubavne priče.
U početku Stefan, mladi prepotentni beogradski šofer, koji ne veruje nikome i ni u šta, zaljubi se u Silvi, francusku šansonjerku, koja se suviše dugo kontrolisala, a sada je na ivici nervnog sloma i prvi put će uraditi sve ono o čemu je oduvek sanjala.
Melita, frustrirana sredovečna žena, koja danju radi kao organizatorka koncerta uveče postaje razočarana fetiš domina, jer njen ljubavnik Brajan, američki diplomata, u stvari nije onaj za koga se predstavlja.
Pošto Melita ode iz hotela, sobarica Jagoda, suviše lepa za nekog ko suviše pije, odluči da iskuša vernost nemačkog biznismena turskog porekla, Orhana, koji umesto da kupi propalu srpsku firmu, neplanirano otkrije korene turske kulture u Beogradu i zaljubi se u Jagodu.
Jagodina drugarica Đurđa, srpska policajka na dan svog venčanja sa Matom, hrvatskim policajcem ispovediće sve što je oduvek tajila od njega. Ujedninjeni u različitosti je moto EU. Iako još ima puno uslova koje treba da ispunimo da bismo ušlu u EU, vodeći ljubav sa našim dragim gostima iz inostranstva smo makar za jedna korak bliži Evropi.
- Žanr kat.: Srpski film, Kritike, Aktuelno, Drama, Decembar 2011., Domaći, Romansa
- Trajanje: 90
Kasting
Scenario: Bojan Vuletić, Stefan Arsenijević
Direktor fotografije: Jelena Stanković
Muzika: Rastko Čolić, Gabriel des Forets
Scenografija: Jelena Sopić, Jovana Cvetković
Kostim: Lana Pavlović
Montaza: Ksenija Petričić
Kritika
Ovo je jedan lep film! Prija kao jutarnja kafa, čaj, seks...
Neobavezan, romantičan, smiren... Domaći omaž Vudi Alenu. Vanserijski kadrovi pevačkih horova koji povezuju posebne priče ovog, nazovimo ga "omnibusa". Baš kao u antičkim tragedijama ili kod pomenutog maestra Vudija. Nešto nesvakidašnje dopadljivo u domaćem filmu...
Da je sreće, ovaj film je mogla slobodno da koristi i neka državna turistička organizacija za promociju naše zemlje. Ironija? Pa, ne baš... pomalo...
Sve je tu pomalo. Taktično... Kao muzika koja oplemenjuje, a ne vrši presing na čula. Lagane note... Ono što je falilo domaćoj kinematografiji...
Ima nade! Ne samo za film, već generalno. Za muziku... Vudija... BG?
Neki novi klinci...
Konzumirati za dobro raspoloženje.
Đorđe Mijušković