Peti leptir

Režija: Milorad Milinković 

Uloge: Mihailo Janketić, Tanja Bošković, Marko Nikolić, Jelena Đukić, Goran Radaković, Ognjen Orešković, Petar Racić, Marija Radojković, Mihajlo Milidragović, Petar Božović, Ljubomir Bandović, Lana Karaklajić, Marko Janketić, Marko Gvero

Nezahvalno je da se piše kritika dečjeg filma. Jer, deca su nežna i krhka bića, koja se u potpunosti predaju osećanjima i ne znaju za kalkulantske trange-frange odraslih. Decu ne možeš da prevariš, ona znaju šta je dobro i godi im srcu. Tako je i s filmom...

A, srpski film ne može baš da se podiči da je imao previše dečjih filmova u svom životu. Pogotovo bajki... Nažalost, priča nikako da se nastavi u valjanom pravcu, još otkako je valjda Vojislav Nanović snimio "Čudotvorni mač", a beše to skoro pre tri četvrtine veka. Od tada, pa do danas, tek sporadično je neki nedužni autor pokušao da plasira svoja dela namenjena deci, uz mnogo više "koncentrisanosti" na recimo stvaralaštvo u Hrvatskoj ili Sloveniji (što se tiče SFRJ), nego, recimo u Srbiji. Ko zna zašto je to tako, ostavljamo dokonim teoretičarima zavera...

A, kad smo već kod zavera i mističnosti, uz malo više volje "Peti leptir" mogao je da bude dostojan takmac, recimo, Hariju Poteru. Atmosfera je tu, književni predložak takođe, volja glumaca da zablistaju - evidentna je... Ipak...

Naravno, kapa dole, pre svih fenomenalnim Mihailu Janketiću, u liku glavnog negativca, i Tanji Bošković, u ulozi "posrnule viteškinje koja je žrtvovala večiti život zbog mira duha i savesti". A, potom i duboki naklon deci-glumcima, bez kojih bi nevinost ostvarenja pretila da sklizne u ponor izveštačenosti.

Ostalo? Pa, ostaje utisak da je film nepotrebno opterećen onim "roman je suviše komplikovan, pa daj da manje-više sve potrpamo unutra". Tako se čini da je filmsko ostvarenje moglo i bez mnogih "knjiških" likova, koji baš i ne služe da podupru dinamičnost radnje na bioskopskom platnu. Mnogo je tu "zareza", koji nisu do kraja objašnjeni, tako da čak ni pojedini "znaci uzvika", nisu stigli da budu realizovani do krajnjih granica (onako kako bi to, recimo, Hari Poter uradio). Šteta, jer, recimo, finalni okršaj japanskim katanama u kome učestvuju već pomenuti Mihailo Janketić i Tanja Bošković, trebalo je da zaseni svojom mističnom razigranošću, a ne da bude tek jedna od "propratnih situacija". Dobro, dečji je film i ne mora Tanja baš da bude "Kill Bill", ali za bajku je problem kada u njoj nema baš previše "specijalnih efekata". A, to se ne odnosi samo na ovu scenu, već i na mnoge druge. Tako, da to "pomanjkanje" akcionih scena, i njihovi "pripovedački surogati" ne bi smeli da budu glavna odluka filma koji pretenduje da bude "novo svetlo" u našem kinematografskom izrazu...

Presuda: Sve u svemu, i nakon 75 godina postojanja, Baba Jaga, Baš Čelik, i ostali junaci "Čudotvornog mača" Vojislava Nanovića, ostaju nedosegnuti. Deco, potražite ovaj film. A, i stariji...  

Do sledeće srpske bajke...

Đorđe Mijušković