Oz: Veliki i moćni

Svi imamo negde makar i samo  genetski utisnutu viziju čuvenog "Čarobnjaka iz Oza" iz neke mnogo davne 1937. godine, raspevane Džudi Garland, kao naše lično sećanje, ili kolektivno preko naših prababa i deda, a opet ako ga i gledasmo to beše daaavno.

E sad dobijamo prikvel  (koja li  bi naša reč već bila za to, izgleda da je nema - treba je izmisliti) - to jednostavno mora da se pogleda!

Vizuelno film je raskošan, lepršav, možda bi neki rekli i pomalo i nedovoljno inventivan i maštovit, ili da su očekivali 3D-ijskije i luđe, s obzirom na zakonima fizike neograničeni bajkoviti svet, a opet sasvim prijatan i opuštajući, animacijom u duhu efekata iz prastarih filmova i blistavim bojama tehnikolor snova.

A u tom svetu dominiraju žene, njih tri i po, naravno sve same prave veštice,  a šta bi drugo i bile, dobre, loše i zle lepotice, pogađate - naravno plavuša u belom je dobrica, i jedna porcelanska lutkica, animirani lik koji je glumački daleko i najuverljiviji od cele ekipe, kao sneni alter-ego  bespomoćne devojčice iz publike stvarnosti.

Tu je i krilati majmun, bez neke očigledne potrebe, jedinog smisla postojanja kao večitog asistenta, arhetipa sluge i poklonika, da tegli  kofer glavnog junaka, pandan sluge i voljno izrabljenog  iz realnog sveta -  da ima junak kome da priča, inače bi morao sam sa sobom.   

I onda dolazimo do samog Oskara - Oza, koji je tu pao s neba, antiheroj, cirkuzant-prevarant sa cilindrom, proklamovani mesija, srebroljubac, jedini alfamužjak koga sve lepe veštice silno žele...  a opet u duši čist i čestit, čija se magija nalazi u njegovom znanju. Tehnologija protiv magije veštica, uz hvalospeve lokalpatriotizma Edisonu. Jedna vrlo slojevita i zahtevna uloga i tu postaje jasno zašto je Džejms Franko ipak bio "trećepozivac" studija, nakon što su ulogu odbili Robert Dauni Junior i Džoni Dep, ko zna možda su se i njih dvojica jednostavno uplašili... veštice možda.

Sve u svemu, "šarena laža", u pozitivnom smislu, odlične scenografije i kostima, s možda suviše dijaloga i nerazumljivih pojmova za najmlađe, a pomalo naivna za one starije... ali upravo takav je bajkoviti svet... ni manje ni više od onoga kakav volimo...

Da i baš fali, oh, mislio da ovo neću nikada u životu reći - da svako od likova zapeva bar po jednu pesmu, makar u čast starog Oza...

Petar Čubelić