96 sati: Istanbul / Taken 2

Femke Jansen (Lenore) kaže: “Film Taken dirnuo je ljude. Mislim da se radi o pitanju šta biste učinili da se nešto dogodi članu vaše porodice. Gledaoci mogu zaista da se identifikuju sa likom kakav je Brajan Mils.”

Nison (koji je glumio u filmu Schindler’s List koji je bio nominovan za Oskara) kaže: „Ovaj film je ostvarenje dečačkih ambicija. Svideo se mladiću u meni. Bila je to šansa da provedem tri meseca u Parizu i uvežbavam borilačke veštine. Uživam u tome. Dok sam u leto 2010. snimao The A-Team upoznao sam stručnjaka za oružje koji bi nestao na četiri dana i vratio se sa ranjenim abdomenom – i znao sam da je bio u misiji u Iraku ili Avganistanu.”

Konsultant tajnog identiteta pričao je priče o stvarnim operacijama na terenu – onakvima kroz kakve bi Brajan prolazio radeći za CIA. Nison nastavlja: “Zaboravite na likove kakav je Džejms Bond. Ovo je stvarno. I on se time i dalje bavi. A za mene je bio izvor znanja.”

Nison nastavlja: “Uživam u akciji, ali i u sjajnim kaskaderima. Moj dubler Mark Vanselou mi je pravi prijatelj već 12 - 13 godina. On odrađuje najteže poslove. Ovaj film bio nam je šansa za ponovno druženje i zajedničko treniranje.“


U prvom filmu Kim je bila pasivna žrtva, ali u ovom je filmu jasno da se tokom dve godine puno promenila. Razvila je instinkte i daleko je spremnija za suočavanje s krizom tokom porodičnog okupljanja u Istanbulu. Grejs kaže: “Ona je kći svojeg oca i počinje da spoznaje za šta je sve sposobna. Bila je mlada i naivna i nije puno znala o životu i svetu. Ali, dogodilo joj se nešto neverovatno i jednostavno se promenila, sazrela. I ne želi više da bude pasivna.”

I Lenor se menja. Pošto je Kim oteta, a Lenor i njen novi suprug su se odvojili, čini se da postoji mogućnost da se Brajan i Lenor pomire. Nison objašnjava: “Njihova povezanost je postala snažnija jer Lenor prolazi kroz teška vremena. Brajan joj nudi rame na koje se može osloniti i na tome se gradi njihova veza.”

Lenor, baš kao i njena kćerka, sazreva. Megaton naglašava: “Lenor nam u prvom filmu nije bila baš draga. Bila je predobro obučena, uvek savršena, zato smo u ovom filmu pokušali da joj usadimo više ljudskosti.”

Nison, Jansen i Grejs želeli su novog zlikovca u ovom filmu. Murad je slavni karakterni glumac Rade Šerbedžija, a Megaton obećava: “Daleko je on od tipičnog lošeg momka. Murad progoni Brajana zbog velikog i opravdanog razloga – želi da ostvari pravdu za svog sina koji je umro na Brajanovim rukama.”

Murad ne želi ni moć ni novac, a nije prošao ni specijalnu obuku. On nije profesionalni kriminalac. Nije ratnik. Ali, misija mu je da izvuče pravdu iz Brajana.

Megaton kaže: “Rade donosi stvarnost Muradove situacije. I sam je otac, i kao što je Liam otac koji štiti svoju kćerku, tako je Rade otac koji se sveti sbog svog sina.”

Nison kaže: “Brajan se, tokom konačnog obračuna sa kompanjonom sa Balkana, iskreno gadi ubijanja. Fizički je postao mašina za koju se boji da će njemu samom oduzeti ljudskost. Zbog kćerke, bivše supruge i sopstvene duše želi da prestane sa tim.“

Megaton kaže: “Nismo lako odlučili da snimimo nastavak. Luk i Robert napisali su scenario i, kad sam ga pročitao, shvatio sam da otvara vrata prema nečemu novom. Nije to samo još jedna priča iz života lika kakav je Brajan Mils. Radi se o porodici i o ocu koji je odlučan da je spasi.”

Megi Grejs dodaje: “Scenaristi su imali predivan pristup priči. Ona zadržava sve elemente koji su sjajno funkcionirali u filmu Taken, a zatim su ih razradili. Brajan, Kim i Lenor bore se za život – i jedni za druge.”

Veći deo akcije filma 96 sati: Istanbul odvija se u Istanbulu, na lokaciji koja se retko vidi na filmu. Megaton je posvetio mnogo vremena tražeći prave lokacije, a kad je počelo snimanje filma, poznavao je svaku uličicu grada bolje nego njegovi lokalni stanovnici.

Nison opisuje: “Istanbul je spoj Istoka i Zapada – predivan grad pun predivnih ljudi, scena i zvukova.”

Megi Grejs naglašava: “Dobijete li carte blanche da zavirite iza kulisa ovog neverovatnog grada, doslovno možete da osetite njegovu istoriju.”

Jedna od najupečatljivijih scena u kojima nema borbi je trka automobilima ulicama Istanbula – a vozač je… Kim. Užasnuta je, razumljivo, jer mora da se reši progonitelja na jednoj od najzagušenijih ulica Istanbula i sveta. 

Nison kaže: “Uz svu tu akciju, Olivije je fenomenalno efikasan sa svojim kamerama. Uvek su istovremeno snimale bar 3 do 4 kamere, i to je bilo jako uzbudljivo.”

Megaton dodaje: “Najvažnije je bilo snimiti pravu, istinsku ljudsku reakciju. Dijalozi u kojima smo učestvovali Femke, Megi i ja, nisu bili analitički razgovori – Olivije nam je jednostavno dozvolio da sve istražmo.”