Noćna ptica

Režija i scenario: Dan Gilroy

Uloge: Jake Gyllenhaal, Rene Russo, Michael Papajohn 

Jedan baš dobar film. Crn i težak, a, opet, atraktivan da bude dugo spominjan kao nešto potpuno inovativno u filmskom izrazu. Po atmosferi blizak, recimo, onoj ostvarenoj u vanvremenskom remek-delu "Taksista", bez preterivanja poredeći ulogu koju je ovde ostvario Džejk Giljenhol sa onom kojom je visine glumačkog posla onomad prihvatio Robert De Niro. 

Priča je to, koliko o bezizlazu američkog poimanja sveta, omeđenog kroz lik anti-heroja s kamerom u ruci, nekoj vrsti paparaco-samuraja moderne civilizacije, tako i o nama samima, geografskim širinama i dužinama daleko od holivudske svakodnevice, gde se radnja dešava. Ali, ta glad za krvlju, crnom hronikom i zaradom uslovljenom moralnim posrnućem, univerzalna je, bez obzira na mesto pripovedanja. Tužna svakodnevica hronike medijskog propadanja, ma gde da se nalazili...

Lu, kao paradigma momka sumnjivih životnih opredeljenja, koji od običnog kradljivca bakarnih žica i ostalih građevinskih skalamerijica, gotovo preko noći, postaje zvezda lokalne TV stanice, tumarajući okolo svojom kamerom i donoseći auditorijumu snimke uvek sveže krvi, usled pljački, automobilskih nesreća, ubistvava... Suviše morbidno da se ne bi primetilo.

Film čiji je budžet bio oko 8,5 miliona dolara, a koji je samo za prvi vikend prikazivanja zaradio dva miliona više. Prva je šteta što niko od domaćih distributera nije imao sluha da ga na vreme prikaže u srpskim bioskopima. Jer, to je priča koja nadilazi stvarnost i opominje u šta smo se svi pretvorili. Ravnodušnost bitisanja. Podmuklo i subverzivno. Hrabro!

Đorđe Mijušković