Levijatan

Jedan moćan film! Ruski, širok! A, opet, kao da se dešava bilo gde na kugli Zemaljskoj, jel su situacije i nepravde tako istovetne...

Zli gradonačelnik primorskog gradića na severu Rusije, drži sve u šaci. Želeći da dođe do komada Koljine zemlje, ponudi mu petostruko manju vrednost. Želi tu da sagradi izletište za bogate, ili šta već. A, Kolja je od stare fele, automehaničar. On kapira da želi da ga namagarči zli gradonačelnik i ne pristaje da se odseli sa ženom i detetom. To mu je druga žena, nije prava detetova majka. Kolja popravlja kola lokalnim policajcima i nada se da će ga oni zaštititi kad dođe "stani pani"- A, tu je i advokat iz Moskve, Dimitrij, koga moli da mu pomogne. Ovaj poznaje neke malo moćnije mafijaše nego što je gradonačelnik, pa počinju pregovori... U međuvremenu opija se votkom...

Naravno, kao što to biva kod odličnih filmova, detaljnije prepričavanje radnje, izazvalo bi bes onih koji žele da uživaju. Zato, put pod noge...

Mnogo toga u načinu realizacije ove, na prvu loptu, i ne mnogo komplikovane priče, izaziva žmarce veličanstvenosti. Likovi su pažljivo i predano rađeni, prikazani onako kako najviše mogu da nam se urežu u sećanje. Atmosfera je dijabolično mirna, kao na nekoj naslikanoj fresci, a asocijativno upiranje na anomalije smislenosti života jake... pa... kao kod Tarkovskog recimo...

Ljudska drama, snažna, opora i smela. Da li će se neko žacnuti i prepoznati u ovom vanvremenskom delu? Svi mi?

Za prepričavanje! I ponovno gledanje. Sve dok vam duša ne doživi katarzu... čistote... Ako tako nešto uopšte može da postoji...

Đorđe Mijušković