Kad svane dan

Odmah po okupaciji, nemačke nacističke vlasti uvele su rasne zakone i pre zvanične odluke o „konačnom rešenju“ jevrejskog pitanja počeli su sa istrebljenjem stanovnika jevrejskog porekla i Roma. U jednom od prvih takvih logora poznatim pod nazivom „Topovske šupe“, blizu današnje Autokomande, osnovanom u avgustu 1941, likvidirano je blizu 5000 jevrejskih talaca. Posle gašenja ovog logora, nemačke vlasti osnivaju novi logor za jevrejske žene, decu i starije osobe pod nazivom „Judenlager Zemlin“. Njemu istoričari pripisuju značajno mesto u istoriji Holokausta. „Judenlager Zemlin” nije samo mesto najvećeg stradanja Jevreja u okupiranoj Srbiji, već je to i jedan od prvih logora u Evropi u kome je lokalna nemačka administracija, uz pomoć vlade u Berlinu (koja je u Beograd poslala gasni kamion) sprovela masovno ubijanje Jevreja. Početkom 1942. uz pomoć “dušegupke”, gasnog kamiona, likvidirano je preko 6000 logoraša.
Američki istoričar Kristofer Brauning stoga tvrdi da je ubijanje Jevreja na Sajmištu “nagovestilo efikasnost i rutinsku hladnokrvnost koja će kasnije biti usavršena u logorima smrti” i da zbog toga taj zločin treba posmatrati kao “začeće jednog šireg plana za uništenje evropskih Jevreja”.
Do dana današnjeg, međutim, ovaj prostor, u kome je tokom Drugog svetskog rata posle istrebljenja Jevreja, stradalo i preko 10 000 antifašista Srba i pripadnika drugih nacionalnosti, nije dostojno obeležen. Nadamo se da je film „Kad svane dan“  kamen temeljac Memorijalnog centra na ovom stratištu, koga Srbija i Beograd duguju budućim generacijama, protiv zaborava.
Naša filmska priča je zasnovana na istinitim događajima. Ali, više nema živih svedoka, svedoka o logoru i porodici Vajs. To je samo razlog više da se sačuva uspomena na ono što se događalo u prvim danima okupacije. Priča o Miši Brankovu, odnosno Miši Vajsu, i njegovoj potrazi za sopstvenim identitetom posvećena je žrtvama, bez krivice krivima, tragičnim zatočenicima logora Staro sajmište.

Filip David i Goran Paskaljević

NAPOMENA REDITELJA
Stilski sam se opredelio za jednostavnu formu, bez suvišnih „filmskih ukrasa”, u potpunosti potčinjenu praćenju unutrašnjeg stanja likova. To znači da iz profesorove perspektive sagledavamo filmsku priču u dugim kadrovima ali nabijenim atmosferom, bez klasičnih „fleš-bekova” .
Prošlost je prisutna kroz dokumentarne elemente koje profesor otkriva u susretu sa autentičnim likovima. Nekoliko scena iz prošlog vremena javlja se u obliku profesorovih snoviđenja. Što stvara utisak da profesor živi u dva paralelna sveta, ovom sadašnjem i onom od pre sedamdeset godina, ali u istom prostornom određenju.
Film je snimljen u zagasitim tonovima koji mu daju patinu, ali i odgovaraju realnosti u kojoj profesor živi u svom malom vojvođanskom mestu. Pokušao sam da načinim igrani film blizak dokumentarnom, ali u suštini stilizovan, film pre svega istinit i ispunjen jakim emocijama.

Režija: Goran Paskaljević

Uloge: Mustafa Nadarević, Mira Banjac, Meto Jovanovski, Nada Šargin, Zafir Hadžimanov, Rade Kojadinović, Toma Jovanović, Olga Petrović, Jelena Đulvezan, Vlada Jeftović, Bora Nenić, Ivana Vuković, Marko Jeremić, Zinaida Dedakin, Aron Balazs, Ratko Miletić

Prvi put na filmu: Darko Marinović i Gavra Nikolić
Scenario: Filip David i Goran Paskaljević
Kompozitor: Vlatko Stefanovski

Film-monodrama. Gotovo kameran, bez mnogo akcije. Prilika za Mustafu Nadarevića da zablista, jer se on nalazi u skoro svakom kadru, od početka pa do kraja...

Očigledno, film vredan postojanja i zbog toga što govori o velikoj ljudskoj nepravdi. Tada i sada. Nekada konc-logor, a sada, uz malo prepravke, mesto za život Beograđana koji se nisu "uklopili" u tranziciona vremena. Zapušteno mesto, na obali velike reke. Zapušten život i sudbine, Ako jedan film može bar malo da pomogne, onda mu je aferim...

Mogla je to da bude i srpska "Šindlerova lista". Očigledno Paskaljević nije želeo (ili finansijski bio sposoban) da napravi spektakl na nivou holivudske produkcije, već se opredelio za jednu intimnu (mono)dramu. Zato istinu treba pažljivo saopštiti onima koji idu u bioskop da gledaju Nadarevićeve bravuroze. Znajte šta vas očekuje...

Đorđe Mijušković